Gratis konta samo za bogate
Samo onaj ko je bogat neće plaćati ni ubuduće proviziju, piše dnevnik "Velt".
U žargonu Hipoferajnsbanke, ove nove društvene razlike se objašnjavaju time da se mušterije "čašćavaju osetnim finansijskim prednostima za ukazano poverenje". Da bi se i dalje zadržao besplatan konto, korisnik treba da ima tzv. "zlatni status" - položeno najmanje 75.000 evra ili kredit za nekretnine u istoj visini, a osim toga mora da poseduje još najmanje pet "produkt-punktova" koji se dobijaju za deponovanje, oročeni konto, kredit na rate, životno osiguranje, štednju za gradnju kuće...
Nema ništa džabe
Namber 26, berlinski start ap projekat ponudio je besplatan smartfon- konto i za godinu i po dana privukao 200.000 korisnika. Ali, pošto su neki korisnici prečesto podizali novac na automatima (što je N26 koštalo svaki put 1,50 do 2 evra), firma je otkazala mnogim korisnicima bez upozorenja, što je izazvalo bojkot na socijalnim mrežama i poslovnu katastrofu.
Ko ima manje novca na kontu i ovih ugovora, on postaje "srebrni i bronzani korisnik", kod kojeg konto-popust ne iznosi 100, nego 50 ili 25 odsto.
Duže vremena su se banke odricale provizije jer su novac mušterija pod dobrim uslovima mogle da obrću ili da ulože u berzu. Ovaj model više ne funkcioniše, bar ne tako dobro kao ranije.
Banke u međuvremenu razlikuju više vrsta korisnika. Oni koji ne koriste onlajn - benking i automate u filijalama, nego traže uslugu bankarskih službenika moraju ekstra da plate. Kreditne kartice se daju besplatno onim mušterijama koji je redovno koriste, obavljaju kupovine u vrednosti od više hiljada evra godišnje, dakle, onima koji rade u interesu banke.
Nemci plaćaju u proseku za konto, plus bankarske i kreditne kartice godišnje oko 24 evra, a raspon od banke do banke se kreće od nula do 120 evra. Francuzi, međutim, već sada plaćaju za konto skoro 50 evra više.
Kultura gratis-konta u drugim zemljama nije razvijena kao u Nemačkoj. Tamo se podrazumeva, na primer, da konto-transferi, ugovori o trajnom plaćanju ili izveštaji o stanju na kontu nisu besplatni.
Banke ipak ne moraju da strahuju od toga da će im pobeći mušterije jer korisnici konta važe za veoma strpljive, a podaci kažu da svega pet od 100 njih godišnje promeni banku. I da radije otvaraju drugi, treći, četvrti konto nego da staroj banci okrenu leđa.