"Odluka da se stvori evro je bila fatalna za evrozonu"
Prema njegovim rečima, evrozna sada mora da se otarasi evra da bi preživela.
U Svojoj knjizi “Evro: Kako zajednička valuta ugrožava budućnost Evrope”, koja će biti objavljena sledeće nedelje ekonomista piše da je evrozona imala nedostake otkako je stvorena i da je time predodređena da se uruši, osim ukoliko ne sprovede velike promene na planu zajedničke valute.
- Evro se često opisuje kao dete iz lošeg braka. Loš brak je kada dvoje ljudi koji nikada nisu trebali da budu zajedno, sklope zavet koji je navodno neraskidiv. Evro je iz malo komplikovanijeg braka: Reč je o uniji od 19 različitih zemalja koje su se vezale - piše u knjizi Stilgic.
Evro nije uspeo da ostvari dva glana cilja
Profesor ekonomije na Univerzitetu u Kolumbiji i bivši predsednik i glavni ekonomista Svetske banke, kaže da evro nije uspeo da ostvari ni dva svoja glavna cilja – prosperitet i političlku integraciju. Kao rezultat tog neuspeha evropske zemlje sada jedne na druge gledaju s ljutnjom i nepoverenjem.
Prema njegovim rečima, jedinstvena valuta zamišljena da održi zajedno region sa ogromnim ekonomskim i političkim razlikama, gotovo je nemoguć posao. On je kritikovao lidere evrozone tvrdeći da ne razumeju dovoljno šta monetarna unija zapravo znači.
Suština evrozone, prema svojim pravilima i propisima, nije stvorena da promoviše rast, zaposlenost i stabilnost.
Stiglic dalje piše: “Ekonomija dobro funkcioniše kada je rast brz, kada svi imaju neku korist, kada je nezaposlenost niska. Ono što se desilo u Evropi je obrnuto...”
Deo Evrope suočen sa izgubljenom decenijom
Stiglic kaže da je veliki deo evropskog bloka suočen sa “izgubljenom decenijom”, pa čak i takozvani uspeh u Evropi je zapravo ogoman propust.
On navodi primer Španije gde je nezaposlenost pala sa 26 na 20 odsto, ali da je skoro svaka druga osoba u drćavi i dalje bez posla.
Ekonomista kaže da je možda najbolji put ka napretku evrozone “fleksibilan evro”, gde svaka zemlja članica usvaja svoju verziju te valute.
Fleksibilni evro mogao bi da pomogne zemljama južne Evrope da izvozi više, a uvoze manje, tako bi postigle i trgovinski balans i veću zaposlenost, piše Stiglic.