Rešava se sudbina Arktika

Prema rečima ministra, u okviru avgustovske sednice radne grupe komisije UN razgovaraće se o tehničkim detaljima ruske molbe i na kraju rada će biti sakupljena sva konkretna pitanja i sve primedbe za predstojeću raspravu.

Rusija od 2001. godine pretenduje na resursima bogato morsko dno izvan svoje zone od 200 milja, uključujući Lomonosovljev rt i Mendeljejevo brdo. U slučaju odobrenja zahteva, površina ruske kopnene zone će biti povećana za 1,2 miliona kvadratnih kilometara.

Prema ocenama Ministarstva za prirodne resurse, na toj teritoriji se nalaze zalihe od oko 5 milijardi tona ugljovodonika. Pritom, verovatnoća otkrića novih velikih nalazišta nafte i gasa je veoma visoka.

Prvi zahtev Rusije za tim delom arktičke obale bio je podnet UN u decembru 2001. godine, ali ga je komisija odbila, smatrajući da dokazi nisu bili dovoljni za klasifikaciju te teritorije kao ruske. Rusija je u međuvremenu organizovala niz istraživačkih ekspedicija na Severni pol kako bi eliminisala sve probleme, a rađeno je i na postizanju dogovora sa drugim državama koje imaju interese na Arktiku.

Još 1990. godine Rusija je zaključila sporazum sa SAD o razgraničavanju teritorija, ekonomskih zona i kontinentalne obale u Čukotskom i Beringovom moru, kao i u Severnom ledenom okeanu, a 2011. godine postignut je sporazum sa Norveškom o razgraničenju u Barencovom moru i Severnom ledenom i Tihom okeanu.

Naučnici i predstavnici vlasti smatraju da eksperti UN, bez obzira na dokaze, neće žuriti sa odlukom o širenju granica kontinentalnog pojasa Rusije. Prema rečima Donskog, tome će se suprotstaviti Kanada i Danska koje same mogu da pretenduju na deo teritorije na koju Rusija polaže prava. Osim toga, i Norveška i SAD takođe bacaju pogled na različite delove Severnog ledenog okeana koji sadrže ogromne zalihe ugljovodonika.