Bagdadska baterija starija od Hrista
Austrijski istraživač, dr Vilhelm Kenig, u blizini Bagdada je 1936. godine pronašao glineni ćup star oko 2.000 godina, a pripadao je narodu Parta. U njemu se nalazio bakarni cilindar koji je služio kao ležište za gvozdenu šipku. Cilindar je bio asfaltom prilepljen za otvor ćupa, tako da se u njega mogla sipati tečnost. Zbog bakra, gvozdena šipka je imala električnu izolaciju. Postavljalo se pitanje čemu je služio ovaj ćup.
Drevni izumi
Prava namena glinenih ćupova iz Bagdada nije razjašnjena. Jedno je sigurno a to je da su i narodi pre 2.000 godina imali svoje naučnike i genijalne pronalazače. Previše je smelo da pomislimo da je moderna civilizacija ekskluzivni vlasnik visoke naučne svesti i znanja.
Naučnici nisu imali odgovor na ovo pitanje sve do 1940. kada je isti naučnik postavio svoju pretpostavku da je to, u stvari, baterija stara više od 2.000 godina. U eksperimentu su napravili identičan ćup u koji su, u prostor između dva metala, sipali sok od grožđa. Merni aparati su pokazali da između bakra i gvožđa nastaje napon od 0,5 volti, što nije mnogo, ali dokazuje postojanje struje.
Ovo otkriće ukazalo je na to da je pre 2.000 godina narod Parta imao mogućnost da proizvodi struju. Postavilo se pitanje za šta im je to služilo s obzirom na to da u to vreme nije bilo dalekovoda, sijalica, telefona i ostalog. Za sijalicu od samo jednog vata bilo bi potrebno oko 40 bagdadskih baterija, pa je sasvim nelogično da su oni ove baterije koristili za osvetljavanje.
Jedna od teorija je da su Parti pomoću struje dobijene iz njihovih baterija, u stvari, pozlaćivali statue. Za taj proces, galvanizaciju, dovoljna je struja veoma malog napona. Ipak, i u ovoj teoriji neka pitanja su ostala bez odgovora. Jedno od njih je čemu su onda služili ćupovi u kojima su pronađene bakarne šipke u bakarnim cilindrima, jer sa dva ista metala ne može da se proizvodi struja.