"Povratak Srba na Kosovo trajaće više od 10 godina"

Navodi se, naime, da bi, kada je o bezbednosti reč, preventivno delovanje putem mobilnih patrola od KPS-a, osetno povećao stepen bezbednosti građana.

Takođe, uz minimalne napore povećanog stepena direktne komunikacije sa KPS-om (veza za hitne slucajeve) koja bi bila dostupna svim građanima i promovisana kao takva, znatno bi uticala na mogućnost bržeg delovanja policije na poziv građana.

Od suštinske je važnosti, smatra Srpska lista, napraviti mehanizam redovnih mesečnih sastanaka sa komandirima policije, koji dolaze iz opština za koje se opravdano smatra da je nivo krivičnih dela usmerenih prema Srbima (bez obzira na vrstu krivičnih dela) izuzetno visok, s tim da je neophodno potvrditi rešenost najviših organa policije da, upravo oni budu pokrovitelji ovih sastanaka. 

Omogućiti Srbima da koriste svoju imovinu

Kada je reč o održivom povratku raseljenih u Izveštaju se konstatuje da im treba omogućiti da se vrate u posed svoje imovine, da je nesmetano koriste uz poštovanje najviših pravnih akata na Kosovu i poštovanju Evropske povelje o ljudskim pravima - protokol jedan.

Ipak, u trenutnim okolnostima koji predstavljaju rezultat određenih društvenih procesa postojanje iskrene želje za povratkom raseljenih lica od većinske zajednice na Kosovu prevashodno je deklarativnog karaktera, a bez iskrenije želje i namere da se povratak realizuje. 

- U trenutnim otežanim okolnostima, koje su uzrokovane odsustvom iskrene volje većinske zajednice, možemo slobodno istaći da će povratak raseljenih lica sa teritorije Kosova trajati i više od 10 godina (s obzirom na vrlo slab tempo povratka i nepostojanja ili slabog organizovanja neophodne fizičke i pravne infrastrukture) - navodi se u Izveštaju, koji je redstavljen danas na konferenciji za novinare.

Srpska lista, kako se navodi, kao legitimni predstavnik građana srpske zajednice predlaže neophodno povećanje stambenih kapaciteta (u mestima prebivališta ili alternativnim mestima) uz podršku lokalnih i centralnih organa vlasti za stvaranje pravnog ambijenta koji bi garantovao povratnicima pravnu sigurnost s jedne strane, i finansijsku sigurnost s druge strane (finansijska podrška - započeti razvoj malih, porodičnih firmi). 

Beograd i Priština moraju da subvencionišu mala preduzeća

Od ključne važnosti za "stimulaciju" povratka i opstanka, neophodna je agresivnija politika subvencionog finansiranja malih, porodičnih firmi od strane Beograda i nadležnih ministarstava iz Prištine, stoji dalje u Izveštaju.

Ističe se da dugogodišnji najveći izazov kosovskog društva predstavlja visok stepen nezaposlenosti, s tim što je u sredinama gde žive Srbi taj problem znatno izraženiji, a iz razloga neravnomerne zastupljenosti Srba i drugih nealbanaca u lokalnim institucijama i zbog nemogućnosti srpskih preduzetnika da normalno posluju, razvijaju i šire poslovanje iz razloga nedostatka ili nepostojanja fondova za razvoj s jedne strane i malog tržišta roba i usluga koje pokrivaju s druge strane. 

Podseća se, naime, da Zakon o javnoj službi Kosova i drugi zakonski akti koji se bave pravima zajednica predviđaju da sve nevećinske zajednice budu zastupljene najmanje 10 odsto u javnoj službi.

Navedena kvota koju pozitivni pravni akti Kosova prepoznaju kao nasleđe ne poštuje se ili se svesno, odnosno nesvesno ignoriše, tj. broj nealbanaca koji rade kao javni službenici Kosova kreće se u rasponu između šest i sedam odsto, stoji u Izveštaju.

Više Srba u javnim preduzećima

Napominje se da je u javnim preduzećima situacija još drastičnija, a kao primer se navodi KEK koji se bavi proizvodnjom električne energije sa otprilike 7.500 zaposlenih, radi ukupno 70 Srba (manje od  jedan odsto), dok u kompaniji Pošta i Telekomunikacije Kosova od ukupno 2.550 zaposlenih, zaposleno je samo oko 80 Srba, što je oko tri odsto, a još je, kako se navodi, manji broj ostalih nealbanaca.

- Kadriranje u pomenutim javnim preduzećima je u direktnoj nadležnosti vlade Kosova i put za ravnopravnu zastupljenost unutar javnih preduzeća je ostvariv, samo kroz političke dogovore. Sva javna preduzeća pod nadležnošću Vlade Kosova, morala bi biti zastupljena u svim regionima ili opštinama, a to se može postići osnovanjem ogranaka na lokalnom ili regionalnom nivou - navodi se takođe.

Ukazuje se da je u opsežnim razgovorima sa predsednicima opština došlo do zaključka da većina njih ima ozbiljne izazove u delu odbrane interesa građana, a i zastupanja opštine i njenih interesa pred pravosudnim organima. 

Pristrasno pravosuđe veliki problem

Najčešći problemi građana su uzurpacija lične imovine ili "pristrasno" suđenje u različitim slučajevima koji ne samo da nanose štetu pojedincima (i porodicama) protiv kojih se vodi sudski spor, već indirektno, a nekada i direktno obeshrabruju sva potencijalno zainteresovana lica da će u skladu sa načelima pravičnog sudskog postupka zaštititi svoja prava.

Zato bi, kako se navodi, osnivanje pravnog tima koji bi činili advokati i pravnici, a koji bi bili na raspolaganju svakoj opštini u sporovima koji su od značaja za njeno funkcionisanje sa posebnim osvrtom na slučajeve uzurpacije imovine i falsifikovanja posedovnih listova, imalo veliki značaj za stvaranje pravne sigurnosti. 

Neophodno je, navodi se, izraditi akcioni plan za održavanje mesečnih sastanaka između predstavnika Srba koji deluju na centralnom i lokalnom nivou vlasti radi lakšeg i efektnijeg praćenja i rešavanja problema. 

Za uspešnost i svrsishodnost sastanaka, dodaje se, najbitnije je da se posle svakog održanog sastanka građanima  mora prezentovati dogovoreno.

Ističe se, takođe, da je za realizaciju planova koji su od strateških interesa za Srbe, neophodno da mehanizmi sprovođenja budu obavezni za predstavnike srpske zajednice na svim nivoima vlasti.