Srbiji preti bujica izbeglih
Trenutno u Turskoj ima oko tri miliona, uglavnom Sirijaca koji su pobegli pred ratom, i ukoliko bi ta masa ljudi bila puštena da se nekontrolisano kreće u potrazi za boljim životom, balkanska maršruta joj je obavezna na putu ka bogatim zemljama zapadne Evrope, što je većini izbeglica i krajnji cilj.
Na opasnosti u slučaju raskida sporazuma Ankare i Brisela upozorava i srpski ministar Aleksandar Vulin, koordinator vladinog tima za pitanje migranata.
- Srbija je zabrinuta zbog najava o mogućem raskidanju ugovora između Turske i EU. To bi moglo da donese novi veliki izbeglički talas koji bi krenuo ka Zapadnoj Evropi - rekao je Vulin.
Na tom putu zapadni Balkan je obavezna maršruta, a kako je Mađarska zacementirala svoje granice nedozvoljavajući prolaz ilegalnim migrantima i minimizirajuće broj onih čije zahteve za azil prihvata, to se pojačava opasnost da Srbija kao centralna balkanska zemlja postane "sabirni centar" za ogroman broj nevoljnika iz ratom zahvaćenih zemalja Bliskog istoka, ali i iz Avganistana, Pakistana i sve većeg broja zemalja afričkog kontinenta.
- Erdogan ne puca iz prazne puške. Dovoljno je da ništa ne radi i ti ljudi će sami krenuti - primećuje Vladimir Petronijević, izvršni direktor nevladine organizacije Grupa 484.
Buduću Vladu Srbije ovaj problem će sačekati odmah po formiranju, a svako neuspešno cenkanje turskog predsednika sa EU preti da preraste u akutni problem na koji Beograd mora da reaguje. Stručnjaci, pritom, upozoravaju da nijedna država nikada nije rešila sama interkontinentalne migracije.
Pojačane bezbednosne mere
Akcija pojačanog nadzora državne granice sa Makedonijom i Bugarskom združenih snaga vojske i policije odvija se blizu tri nedelje. Migranti su do sada koristili nepristupačan brdsko-planinski teren za ulazak iz Makedonije i Bugarske, a združene snage bezbednosti kontrolišu na ovom području ukupno 457 kilometara državne granice konstantno 24 časa. Zvanični podaci govore da je u ovom periodu sprečen ilegalni ulazak preko 1.000 lica iz pravca Makedonije i Bugarske na teritoriju Srbije.
- Evropska unija je prva koja na to mora da ponudi odgovor. Posle toliko investiranja, pogotovu u Grčkoj, svojoj zemlji članici, ne bi bilo dobro da se prikloni politici da se problem prelije na teritoriju zapadnog Balkana - dodaje Petronijević.
Zbog vojno-policijske pojačane kontrole srpske granice, prema Bugarskoj i Makedoniji, poslednjih nedelja manje izbeglica sa Bliskog istoka ulazi u Srbiju, ali se zbog procedura EU one sve duže zadržavaju.
Prema podacima Centra za kriznu politiku i reagovanje širom Srbije trenutno ima oko 3.000 izbeglica. U suštini, njihova evidencija je neprecizna, jer se mnogi od njih ne evidentiraju želeći da svoj zahtev za azil podnesu u nekoj od bogatih evropskih zemalja. Njima je Srbija samo prolazna ruta. Ali, jedno su želje, a drugo realne okolnosti koje im za sada ne idu naruku.
Preispitati dogovor sa Briselom
Vladimir Petronijević upozorava da su mogući različiti krizni džepovi, poput onog koji trenutno postoji kod Horgoša, na graničnom prelazu Srbije i Mađarske.
- To je moguće na granici Grčka-Makedonija, Grčka-Bugarska, Bugarska-Srbija, Makedonija-Srbija. Ljudi će biti "zarobljeni" u međudržavnom prostoru i to će dovesti u pitanje humanitarni pristup - kaže Petronijević.
On smatra da ako je sporazum sa Turskom doveden pod znak pitanja i zemlje zapadnog Balkana bi trebalo da preispitaju dogovor koji su prošle jeseni postigle sa EU, a kojim su se obavezale da prime određen broj migranata.
U EU je sve više zemalja koje su protiv toga da se Erdoganovoj autoritarnoj vlasti, koja ukida lične slobode, masovno hapsi političke protivnike, ukida medije i najavljuje vraćanje smrtne kazne, podilazi ukidanjem viza za turske građane i zatvaranjem pregovaračkih poglavlja za članstvo u Uniji.
Tako da je Brisel sada pred rebusom: da li da zateže sa vlastoljubivim i nedemokratskim turskim predsednikom i rizikuje novi veliki talas izbeglica na svojim granicama ili da udovolji zahtevima Ankare i istovremeno uruši koncept ljudskih prava na kojima EU počiva?
Erdogan traži ukidanje viza
Kada su u martu Brisel i Ankara sklopili sporazum koji je trebao da ublaži nadolazeći talas izbeglica u EU, Unija se obavezala da će u prvoj tranši za smeštaj izbeglica u Turskoj isplatiti tri milijarde evra. Evropa obećala ukidanje viza za turske građane i otvaranje važnog pregovaračkog poglavlja. Predviđena je bila i svojevrsna uzajamna razmena migranata, ali Erdogan sada poručuje da "njihovi uslovi nisu ispunjeni i da u tom slučaju "ni readmisija migranata nije moguća".