"Vesti" u Dušanovcu kod Negotina: Pljačkaju lopovi i država
Počela je legalizacija kuća koje su na stalnoj meti lopova. Opštinari uveliko špartaju selom kako bi zabeležili tačnu kvadraturu, a meštani, navikli na Zapadu da se sve prinadležnosti moraju platiti, kažu da će i u Srbiji tako da rade.
- Iskreno, i do sada nisam znao šta tačno plaćam. Piše na onom papiru za porez da deo ide na taksu za šume, a šuma ovde nema, pa deo na taksu za ekologiju, a kanalizacije nemamo. Rekao sam otvoreno ovima iz opštine da razmisle šta će i od koga da uzimaju kada mi stariji umremo, jer mladi ne razmišljaju da se vraćaju - veli ogorčeno 72-godišnji Borivoje Popović.
Popis kvadrata
Sa suprugom Jelicom već 45 godina živi u Beču. Tamo ga je nasledio sin Dušan i njegovo troje dece.
- Ako dođu kratko na odmor leti i to je dobro. Jednostavno, deca se tamo školuju, imaju svoje društvo. I da dođu ovde niti imaju šta da vide niti sa kim da se druže - veli iskreno Borivoje.
Kaže da se iskreno nadao da će dijaspora, barem kada je reč o legalizaciji kuća, imati malo drugačiji odnos nego do sada.
- Zidali smo na svojim imanjima tako što smo doneli svoje pare da kupimo malter, ciglu, platimo radnike, pa davali novac za razne dozvole i ko zna šta još. Ni dinara pomoći, niti bilo šta besplatno ni od koga nismo dobili. Sada ispada da smo ulagali u Srbiju, a ta Srbija traži da joj i za to platimo. Normalno je i logično da se ganjaju oni koji su nelegalno došli do para, ali mi smo naše zaradili krvavim radom - priča Borivoje.
Sloga izgradila crkvu
Dušanovac je od onih dijasporskih sela čiji žitelji nisu ulagali samo u svoju, već i zajedničku imovinu. Verovatno su svetski rekorderi po brzini kojom je skupljen novac za izgradnju nove crkve Uspenja Presvete Bogorodice, a uskoro bi pored trebalo da nigde i Svetosavski dom.
- Mile Jordačijević iz Francuske je sam finansirao novi zvonik, a novac za ikonostas i ikone smo kasnije skupili tako što je svaka od porodica u Dušanovcu finansirala slikanje najmanje po jedne ikone - priča Novica Colanović.
U drugom delu Dušanovca, Dragiša i njegov sin Novica Colanović imaju slične muke. Obišli su ih i popisali koliko kvadrata imaju, pa s nestrpljenjem čekaju odluku šta su na kraju dužni za legalizaciju.
- I bolje što ne znam koliko sam para uložio u izgradnju kuće i okućnice, a videćemo kada stigne rešenje šta sam još dužan. Ovo je peti ili šesti put da se radi legalizacija i sve do sada sam čekao. Odlučio sam da ovog puta uđem u proces, pa ćemo videti da li sam pogrešio. Rekli su mi da ukoliko budem nezadovoljan mogu da se žalim - priča Dragiša.
On je jedan od onih koji su po sticanju penzije u dijaspori, pomislili da u Srbiji može da se nešto radi i zaradi. Da bi krenuo u ozbiljan posao uložio je oko 100.000 evra, od kompletne mehanizacije do staja i ambara. Sada uveliko rasprodaje mašine.
Ništa od biznisa
- Mislio sam prvo da uzgajam prasiće. Računam, to je svugde dobar posao. Kupim dve krmače, a kada su se oprasile shvatim da nemam kome da prodam prasad. Odem do pijace, očekujem neko će da kupi, kad tamo kažu, hoće jedan komad ili dva. Računam, kupovaće ovi što organizuju slavlja i proslave. Uzeo mi tri komada jer kaže da nije sezona. Shvatim, nema tu od posla ništa. Okrenuo sam se da radim pšenicu. Prve godine je bilo dobro, moglo je nešto i da se zaradi, ali sledeće, kada je godina bila još rodnija, cena pala toliko da ni uloženo nisam mogao da izvučem. I sledeće godine isto tako.
Policija nemoćna pred provalnicima
Zbog velelepnih vila i činjenice da je reč o dijasportskom mestu, Dušanovac je poslednjih godina sve više na meti lopova, od kojih se neki ne libe da čak i kamionima odnose ukradeno.
Kosta Deogarević (68), predsednik Penzionerskog kluba Dušanovac kaže da je situacija alarmantna.
- Ne prođe nedelja, a da ne čujemo da je neka kuća opljačkana ili su pokušali da je opljačkaju. Najveći problem je što dobrim delom godine u većini tih kuća niko ne živi i to provalnici odlično znaju. Tokom zime, neki put me strah da krenem selom, jer prođe i po nedelju dana da ne vidim nikoga na ulici. U više navrata smo razgovarali sa čelnicima negotinske policije, ali oni imaju objektivan problem manjka ljudi i vozila da bi redovno mogli da patroliraju našim, ali i drugim dijasporskim selima - veli Deogarević.
Dragiša je na kraju shvatio da mu je najpametnije da digne ruke od biznisa, pa već drugu godinu strpljivo rasprodaje mašine kako bi pokušao da barem spase ono što se spasti može.
- Više me niko neće prevariti da opet uložim - odlučan je Dragiša.
I njegov sin Novica razmišlja na isti način.
- Pa zar treba da ostavim siguran posao i primanja kako bih krenuo u neizvesnost? Država mora da ponudi sigurnost, a ne da danas važi jedna, a sutra druga cena ili da nešto prodam, a ne mogu da naplatim - kaže iskreno Novica Colanović.
