Posle Meseca na Mars

Ispitivanja, koja su iz naučnih krugova u Britaniji obnarodovana prošle sedmice, pokazuju da su letovi američkog vasionskog broda Apolo iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, izlagali astronaute radijaciji koja je dovela do njihovih visoko rizičnih oboljenja sa često fatalnim posledicama.

Naučnici su, kako otkriva londonski "Mejl", uporedili "prirodnu" smrt sedam astronauta koji su upućivani na Mesec, sa 35 onih koji su samo leteli u zemljinoj orbiti. Taj nalaz je pokazao da je 43 odsto astronauta iz programa Apola umrlo od kardiovaskularnih bolesti, dok je do sada umrlo 11 odsto onih koji su samo leteli u zemljinoj orbiti .

Treća grupa od 35 astronauta podvrgnutih oštrom vasionskom treningu, ali koji nisu leteli ni na jednoj od misija, pokazala je statistički zanemarljiv broj zdravstvenih tegoba.

"Mejl" objavljuje detalje ovog naučnog testiranja o uticaju vasionskih letova na zdravlje astronauta i upozorava da je reč o prvim naučno pouzdanim pokazateljima o štetnom uticaju vasionskih putovanja po ljudsko zdravlje, posebno po kardiovaskularni sistem.

Apolo program je do sada lansirao 11 misija sa ljudskom posadom u "dubinu" vasione. Nil Armstrong i Baz Oldrin, prvi su u istoriji čoveka izašli iz lunarnog modula i nogom kročili na Mesec, na dan 29. jula 1969. godine. Bila je to, ujedno, misija u kojoj je čovek prvi put izašao iz prostora Zemljine magnetosfere koja štiti našu planetu od opasnih, visoko energetski nabijenih čestica.

Od 24 astronauta koji su do sada izlazili iz Zemljine atmosfere, osmorica su umrli, a sedmorica su bili podvrgnuti ispitivanju posledica boravaka u vasioni. Izveštaj o tim posledicama objavljen je u "Naučnom raportu" na Floridi, čije je delove opširno prošle sedmice objavio londonski "Mejl".

U britanskim naučnim krugovima ceni se da će nalaz imati odlučujući značaj za buduće misije čoveka na Mesec i Mars.