Svako je dužan zemlji, a zemlja nikome
"Kapetan se oseti pozvan da objasni kazandžiji položaj invalida: - To je lepo što je on za svoju zemlju osakatio sebe. Ali zato on ne može tražiti sada da bude savetnik. Vidite, svaki onaj koji je prolio krv za svoju zemlju, treba da se računa u srećne jer se odužio svojoj majci, svojoj zemlji. Svaki je dužan svojoj zemlji, zemlja nije nikome ništa...
- E, znam i ja te vaše filosofije! Znam ja, ako ćeš, i 'zemlja jesi, u zemlju otideši!' Ali daj ti, brate, štogod u živa usta! To je strašno pogledati! Dovde odsečeno - a čovek hoće hleba! Pa sad zar da prosi? Mora! Ne može da ore, ne može da kopa! Pa još, može biti, poneki put slabo što i naprosi.
- Tako je, tako je! Ali će oni i dobiti svi pristojno izdržavanje iz državne kase kad se svrši rat. Nemajte vi brige! - To, to, moj gospodine! Samo ako je to zacelo i onoliko koliko treba, da ne stoje opet pred crkvom i da ne prosjače po vašarima".