Epidemija lažnih titula (1): Diploma se pazari kao burek
Kupovina diploma je u Srbiji javna tajna i mada su brojni političari prozivani zbog sumnjivog školovanja, otvoreno priznanje o dobijanju zvanja bez školovanja stiglo samo od jedne starlete.
Trka za prestiž
Kakvi kadrovi, takva i država, tumači u najkraćem srpsko javno mnjenje niz slučajeva sumnjivog sticanja akademskih zvanja. Uz to se, kako za "Vesti" ukazuje Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, kupovina diploma i plagiranje doktorata, polako pretvara u uspešan biznis.
- Ako se ovako nastavi, prodavaće se diplome kao burek - ocenio je Minić.
On u pomami političara da zvanja steknu po svaku cenu, ne mareći za znanja, vidi dva razloga.
- Neko na sumnjiv način dolazi do diplome kao uslova da bi se ustoličio na poziciji direktora javnog ili državnog preduzeća, dok ima i onih koji hoće akademsko zvanje, prvenstveno to "dr" radi prestiža u društvu i pokazivanja da su vredniji od drugih. Pritom, političari se ne bave ni profesijom za koju su stekli akademske titule, a kamoli doktorate - kaže Minić za "Vesti".
Ukazuje da Srbija može da se reši tih kvazistručnjaka ukoliko značajno poboljša sistem akreditacije obrazovnih ustanova i poboljša proveru diploma kako bi se ušlo u trag tome ko je i gde studirao. Dodaje i da bi akademska zajednica morala da bude mnogo bučnija da bi se ovom mućkanju stalo na put.
- Ako je doktor nauka uložio godine u rad na obrazovanju i proboju u naučnom istraživanju, onda bi trebalo da se oseti poniženim ako vidi da neko ništa nije radio, a došao je do iste akademske titule - ističe naš sagovornik, dodajući da se treba pozabaviti i pitanjima ko, kako i gde brani disertaciju i u kojim to časopisima objavljuje radove kao uslov za sticanje zvanja "dr".
Sve kreće od vrha, pa kontroverze o obrazovanju predsednika države Tomislava Nikolića, još odjekuju. Njegovi naprednjaci su tvrdili da je diplomirao 2007. na novosadskom Fakultetu za menadžment, ali je čudilo što se 2008. kandidovao za predsednika kao građevinski tehničar. Da ovaj Šumadinac koji za usavršavanje bira samo ravnicu tu nije stao, dokazao je i master zvanjem na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment.
Nejasno je i zašto je velika enigma pratila doktorat Nikolićeve dugogodišnje partijske koleginice, guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković odbranjen na privatnom novosadskom Univerzitetu Educons.
Zaboravio ime fakulteta
Do kojih razmera ide sticanje diplome u Srbiji, dokaz je bivši poslanik SNS Bratimir Vasiljević koji je u 61. godini završio privatni fakultet i postao diplomirani menadžer. Nije, međutim, mogao da se seti kako mu se univerzitet zove. Ponavljao je da je reč o Unionu, ali takav fakultet ne postoji, već Univerzitet Union i Univerzitet Union "Nikola Tesla".
Centar za istraživačko novinarstvo pokušavao je dve godine da dođe do tog dokumenta, a poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je i novčano kaznio fakultet iz Sremske Kamenice zbog odbijanja da CINS-u dostavi kopiju doktorata. Posle dve žalbe, upravnog postupka, i novčane kazne igra mačke i miša je nastavljena, a kako navodi novinarka Anđela Milivojević, trajala bi unedogled da se pritom nije podigla velika medijska prašina.
- Bili smo uporni, jer je reč o funkcionerki od uticaja na celokupni bankarski sistem zemlje, ali bez javne pompe, Educons bi nas i dalje ignorisao - otkriva ona za "Vesti", objašnjavajući da je u toku provera guvernerkinog doktorata.
Slepi poslušnici
CINS je, podseća naša sagovornica, bio od velike pomoći srpskim profesorima u inostranstvu koji su istraživali plagirane srpske doktorate. Prvi na listi bio je ministar policije Nebojša Stefanović koji je dr stekao na Univerzitetu Megatrend, ali je posle komisijskog zasedanja Stefanovićeva titula potvrđena. Šok je izazvalo otkriće da je gradonačelnik Beograda Siniša Mali prepisivao disertaciju branjenu na državnom beogradskom Fakultetu organizacionih nauka, ali se epilog tog slučaja ni posle skoro dve godine ne nazire.
U tom jatu je i vaterpolista, dr Aleksandar Šapić, čelnik opštine Novi Beograd, koji je stekao doktorsku titulu na Fakultetu za poslovno-industrijski menadžment univerziteta Union čiju su adresu novinari pronašli na livadi pored Mladenovca.
Relacija je dvosmerna, jer doktorati za političare nekim fakultetima, prema rečima Zlatka Minića, znače bliže odnose i nadu da će im za visokoškolsku ustanovu odraditi nešto "preko veze".
- Koliko sve može da bude predmet trgovine i korupcije od akreditacija za fakultete do doktorata, jasno je i iz velike afere "Indeks" na Pravnom fakultetu u Kragujevcu gde su studenti kupovali ocene - ukazao je Minić.
Mnogi direktori su diplomirali na Fabusu pri pomenutom Educonsu. Među njima i bivši direktor Kolubare, sada Elektroprivrede Milorad Grčić, za koga su se mediji uporno pitali kako se od vođenja pečenjare Fantazija u Obrenovcu vinuo do vrha najznačajnijih srpskih preduzeća. Dobri i loši fakulteti, kako ukazuje ekonomista Aleksandar Stevanović, postoje i u svetu, ali je tamo za razliku od nas na tržištu znanje, a ne partijska pripadnost.
- Naš problem je što mi imamo konkurse sa formalnim kriterijumima, i ako je neophodna diploma, ljudi jure da je nađu bilo gde. Onda umesto ponuđenog plana razvoja i programa, pa rezultata koje treba da prati stručna komisija, imamo na čelu preduzeća i u državnim institucijama isključivo partijske kadrove i slepe poslušnike bez znanja i iskustva - pojašnjava naš sagovornik carovanje neznanja u državnom uhlebljenju.
Ne spori da bi neko i sa srednjom školom mogao da bude odličan direktor ili službenik u ministarstvima, jer ima znanja, ali je sputan stranačkom pripadnošću i formalnošću zvanom diploma.
- Zato se juri po fakultetima gde se najbrže može doći do dokumenta o visokoškolskom obrazovanju koji ih kvalifikuje za neku poziciju. Ima, međutim i onih koji su iskompleksirani i misle da će nekakvim bilo kakvim doktoratom steći poštovanje u društvu - zaključio je Stevanović.