"Svet je postao mali, nema mesta za nas"

"Jedino je pitanje kako će me ubiti"

Kako saznaje N1, svi migranti će biti prebačeni u prihvatni centar u Banji Koviljači. Iako će tamo biti hrane, u ustima izbeglica je gorak ukus. Oni su doneli odluku da prekinu štrajk, iako ne znaju kako će njihova budućnost da izgleda. Uslovi pod kojima su štrajkovali bili su nehumani - bili su bez zaklona i od kiše i od sunca.

- Kad sam dolazio ovamo, mislio sam da je svet mnogo veći. Da će biti mesta za nas u bezbednom delu sveta. Da ćemo imati ljudsko dostojanstvo, poštovanje, ljudska prava. Da ćemo imati pristup obrazovanju, da možemo da dovedemo porodice na sigurno i ponovo ih vidimo. Sad mislim da svet ipak postaje sve manji i manji, u njemu nema mesta za sve ljude, ljude poput nas - kaže Ruhul, izbeglica iz Avganistana, a prenosi N1.

U prihvatnim centrima imaće izbor - prijava na spisak za prelazak u Mađarsku, koji broji više od hiljadu imena, ili traženje azila u Srbiji. Međutim, većini ovih ljudi već su odbijane molbe za azil, što znači da je najverovatniji ishod - deportacija.

- Prema Zakonu o azilu, ta lica gube pravo boravka u Srbiji. Dakle, postoji postupak readmisije, vraćanje u zemlju porekla ili u neku treću zemlju - kaže Nikola Popov iz Komesarijata za izbeglice.

Tu nastupa paradoks. Za međunarodnu zajednicu Avganistan je sigurna zemlja. Za ove ljude, povratak tamo označava - smrtnu kaznu.

- Ako budem deportovan, znam šta me čeka. Ljudi me traže, a kad me pronađu, jedino je pitanje kako će me ubiti - kaže Abdul, izbeglica iz Avganistana.

Tako se u suzama završava priča onih koji su dosad najglasnije od svih grupa izbeglica zahtevali slobodu kretanja. To, inače jedno od osnovnih ljudskih prava, kažu, ne odnosi se na Avganistance.