Prenemaganje gospodara Vučića
Tereza Mej, nova premijerka Velike Britanije, formirala je svoj kabinet u roku od nekoliko dana od dobijanja mandata, i to posle najturbulentnijeg perioda u novijoj političkoj istoriji te zemlje. Aleksandar Vučić to još uvek nije uradio, iako su izbori bili dalekog 24. aprila.
Naravno, on uvek može da parafrazira čuvenu izjavu Nikole Pašića i da kaže Srbima: "Koliko ste vi Englezi, toliko sam i ja Tereza Mej", ali ni to ne bi prikrilo neprijatnu činjenicu da je Vučić zakazao vanredne izbore da bi, tobože, proverio da li se građani slažu sa njegovom "proevropskom" politikom, a posle toga više od 3 meseca obavlja sve državne poslove sa ograničenim legitimitetom, s obzirom da je odlazeća vlada "tehnička".
Međutim, to ne sprečava Vučića da potpisuje međudržavne sporazume sa Kinom, da šalje vojsku na granicu radi zaštite od migranata, da potpisuje deklaraciju sa predsednicom Hrvatske, iako Zakon o Vladi, u čl. 17. propisuje da Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo tekuće poslove, a nikako one od ključnog značaja za razvoj države.
Najočitija predstava "svemogućeg Vučića" bila je onaj famozni sastanak sa građanima 8. jula u Vladi Srbije, posle koga je objavljeno da je mandatar rešio 35 problema građana, među njima neke posebno bolne za pojedince i porodice - pitanja operacija i lekova za decu, pomoći za decu za posebnim potrebama - što su sve problemi u nadležnosti Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, pa se postavlja pitanje šta rade ministri u tim resorima, inače najbliži Vučićevi saradnici.
Takođe, Vučić je tom prilikom, po sopstvenim rečima, uspeo da reši "pitanje posla" nekih od svojih gostiju, što je lepa vest za one kojima je nađen posao, ali zatrašujuća za 750.000 nezaposlenih, koji mogu da se zapitaju da li je potrebno otići kod premijera da bi se on dobio.
Naravno, to praktično urušavanje institucija nije moglo da prođe bez medijske propagande da Vlada Srbije još uvek nije formirana usled pritisaka, gde se najčešće spominju "ambasadori zapadnih zemalja". Ono što je zbunjujuće je što Vučić istovremeno šefove tih država naziva "svojim prijateljima", pa nije baš najjasnije ko mu onda radi iza leđa. Posebno zanimljivo je što mnogi poznavaoci političkih prilika smatraju da najviše pritisaka Vučić u stvari trpi sa druge strane - iz bratske nam Rusije, ali to je već druga priča...
Ono što je važno, jeste da se nalazimo na pragu "meke" diktature u kojoj državne institucije formalno postoje, ali u praksi sve najvažnije odluke donosi samo jedan čovek. Uostalom, onaj ko kritike sa Tvitera, Fejsbuka i ostalih društvenih mreža javno izlaže u centru glavnog grada i smatra ih napadima na državne organe, nije neko ko će se tako lako vratiti na puteve demokratije...