Spasava živote turista iz sveta

- Prošle godine, 16. novembra, u ponoć sam spasao turistu iz Izraela koji se zaglavio među stenama. Dosta su mi tom prilikom pomogle veštine koje sam stekao tokom planinarenja jer nema stene i bora pored koga nisam makar nekoliko puta prošao. Kad god nekome zatreba pomoć, ja ne časim ni časa. Ovaj kraj je zanimljiv za strance koji dolaze iz celog sveta. Neki od njih žele da ga upoznaju i obilaze, pa često se izgube u ovim stenama oko Tare - veli Rade.

Popularnost je stekao kroz brojna poznastva i nesebičnu pomoć koju je pružao svima kojima je ona bila potrebna. Kaže da je sve to rezultat njegovog ljudskog, prijateljskog i drugarskog odnosa prema svojim susedima i onima koji žive u okolnim mestima i celom tom kraju.

Svom prijatelju Vladimiru Stanišiću tokom izgradnje etno-sela pomogao je od početka do samog kraja izgradnje.

- Drago mi je što sam mu pomogao. On mi je komšija sa kojim delim dobro i zlo. U životu sam naučio da pomažem dobrim ljudima. Ne trpim nepravdu i ceo vek se borim protiv nje - kaže Rade.

Veliki je zaljubljenik u reku Taru, što je bio povod poznatom novinaru Jovanu Memedoviću da napravi reportažu o njemu.

- Snimajući emisiju "Da li voliš Taru" u prvom delu akcenat je bio na opisima reke i penjanju uz strme litice kanjona Tare kako bismo snimili divokoze, a u drugom delu kamere su bili usmerene ka reci gde su ribolovci uživali u lovu na lipljane. Čast da uhvati mladicu pripala je upravo Memedoviću - kaže Rade.

- Tara poseduje veliku draž duž celog svog toka, posebno od Bistrice pa do Velikog mosta. Najatraktivniji delovi su oko Đavolih lazi i manastira Svetog Đorđije u Dobrilovini, Popove vodenice u Bjelovcima, oko Premskog mosta, reke Ljutice, jedne od najbržih reka u svetu. Bez Tare bih umro. Zavoleo sam je kao dete i danas sve slobodno vreme provedem u pecanju i splavarenju.

Ipak, ono što razlikuje Radeta od stanovnika iz okolnih sela što je proživeo život bez električne energije jer u tom delu uopšte nema struje i pored brojnih decenijskih obećanja.

- Dažbine za izgradnju elektro-mreže moja porodica platila je još 1967. godine zašta imam papire. Međutim, zbog nepristupačnog terena je trasa kojom bi trebalo da se postave stubovi cela od kamenih stena. Dugo godina sam živeo uz petrolejku, ali sam kasnije kupio agregat. Ne gubim nadu čekam da opština nekom drugom trasom dovede struju i moju kuću u kojoj ću odživeti ostatak života - kaže Rade.