Šta nam je ostalo od zajedničkog pretka svih živih bića?
Naučnici su mu dali su mu ime Luka, a za sada vode debatu o tome da li je život nastao u nekim ekstremnim okolnostima - poput Lukine "kuće" u blizini morskog hirdrotermalnog izvora - ili u mirnom okruženju, poput neke bare.
Istraživači su analizirali gotovo 2.000 gena modernih mikroba i istražili one koji su prenošeni još od nastanka života na Zemlji. To ih je na kraju dovelo do Luke, koji bi mogao da bude prvi zajednički predak svega živog na Zemlji.
Luka je nastao pre oko 3,8 milijardi godina i u jednom trenutku se razdelio na dve različite vrste jednoćelijskih organizama - bakterije i arheje. To razjašnjava jedan veliki problem koji je dosad mučio naučnike - činjenica da tri domena (supercarstva) živih stvorenja koja uključuju bakterije, arheje i eukariote, poput biljaka i životinja, nisu imali očiglednog zajedničkog pretka.
Takođe, naučnici su mogli da analiziraju 355 gena koji su poreklom od Luke i da otkriju one koje dele svi ostali organizmi, prenosi "Indipendent".
Najranije stvorenje najverovatnije je živelo u hidrotermalnom izvoru ispod nivoa okeana, gde su metali, gasovi i magma koja je izbijala iz okeanskog dna mešali s vodom i doveli do jedinstvene kombinacije.
Hidrotermalni izvori i danas su mesto na kom se mogu pronaći najčudniji, najesktremniji i najegzotičniji oblici života, pa ih naučnici odavno smatraju kandidatom za mesto na kom je nastao prvi život. Mnogi geni koje nosi Luka podržavaju tu teoriju, jer ih imaju samo vrste koje su pronađene na mestima sa ekstremno visokim temperaturama.
Međutim, otkriće bi moglo da bude i kontroverzno, jer naučnici još nisu pronašli one gene koji bi Luku održavali živim. Drugi istraživači, pak, osporavaju da je Luka uopšte nastao u hidrotermalnim izvorima i smatraju da je sasvim moguće da ga je tamo slučajno odneo neki veliki događaj, poput udara meteora.