Stounhendž, hram Sunca
Stene su teške po četiri i po tona, a donete su sa 200 kilometara udaljenih brda. Poređane su u krug napravljen prema savršenim geometrijskim i astronomskim merama. Temelje se na unutrašnjoj geometriji pravouglog trougla, što je tek 100 godina kasnije otkrio grčki matematičar Pitagora.
Graditelji Stounhendža su očigledno poznavali astronomiju, jer su pomoću ureza na kamenju mogli da prate zimsku i letnju ravnodnevnicu i kretanje zvezda. Zbog toga se veruje da je Stounhendž bio hram za drevne obožavaoce Sunca ili praistorijska astrološka računaljka. Međutim, u skorije doba, neki naučnici su izneli novu novom pretpostavkom, a to je da je ova tvorevina, u stvari, služila za isceljenje ljudi.
Velika zagonetka
Stounhendž se nalazi u grofoviji Viltšir, severno od Salizburija u Engleskoj. Zna se da je stariji od svih matematičkih otkrića čija je primena bila neophodna da bi se savršeno projektovao krug u koji su oni poređali kamenje. Ostaje nepoznato kako su projektovali, kako dopremili materijal i za šta su ga koristili.
U podnožju Stounhendža je otkrivena gomila ljudskih kostiju i sve imaju velika oštećenja i znake bolesti i povreda. Zbog toga se pretpostavlja da su ljudi ovde dolazili po lek, a ne isključuje se i mogućnost da je ovo mesto bilo religijsko svetilište.
Međutim, i dalje ostaje misterija kako je kamenje preneto. Teorija da su ga nepoznati praistorijski narodi dopremili na splavovima, vodenim putem, nije baš uverljiva iako je to, zasad, jedina pretpostavka.