Utorak 19.07.2016.
14:55
Vestionline

Gruzija se budi iz "evropskog sna", hoće opet sa Rusima?

Reuters
Glavni grad Gruzije Tbilisi

Na nedavno održanom Samitu NATO-a u Varšavi, Gruzine su "tapšali po leđima" zbog vojnih i ekonomskih reformi koje su sproveli, ali su pitanja koja su ih najviše zanimala, a to su članstvo ove zemlje u Severnoatlantskoj alijansi i putovanje u zemlje EU bez viza, ostavljene za neku drugu priliku. To je, kako tvrde poljski mediji, uzdrmalo veru Tbilisija u perspektivu učlanjenja u zapadne institucije u skorijoj budućnosti. 

Ova bivša sovjetska republika je prvi put izrazila želju za učlanjenjem u NATO još devedesetih godina prošlog veka za vreme vladavine bivšeg ministra spoljnih poslova SSSR-a Eduarda Ševardnadzea. 2008. je na neobavezujućem referendumu koji je organizovao tadašnji predsednik Mihail Sakašvili, utvrđeno da više od tri četvrtine stanovništva ove kavkaske države podržava učlanjenje u NATO.

Međutim, u avgustu te godine počeo je rat između Gruzije sa jedne i Rusije i gruzijskih otcepljenih teritorija Južne Osetije i Abhazije sa druge strane. Posle toga je Zapad izbegavao da se formalno obavezuje prema Tbilisiju, plašeći se eskalacije sukoba sa Rusijom. Takođe, NATO ne želi da bude uvučen u još jedan problematičan region, kao što je Kavkaz, što samo povećava frustracije i pesimizam Gruzina u pogledu prozapadnog pravca države.

"Gruzija i dalje želi da ide na Zapad, ali ponovna procena geopolitičkih prioriteta već je počela. Smatra se da trenutno prorusko biračko telo predstavlja jednu petinu glasača, ali taj broj ubrzano raste. Takođe, uticaj Gruzijske pravoslavne crkve i dijaspore, kao i zadržane ekonomske veze sa Moskvom, odigraće veliku ulogu u približavanju Rusiji u narednom periodu", smatra bivši diplomata i ekspert za region Kavkaza Vojčeh Gorecki.

2024 © - Vesti online