Manastir Hilandar (5): Propisi Svetog Save
Njegov brat Stefan Nemanjić tada je izdao povelju kojom je potvrdio ktitorske odredbe svog oca i darovao Hilandaru još petnaestak sela, trgova, planina i vinograda u Srbiji. Sava se posle toga posvetio učvršćivanju, jačanju i organizaciji manastira koje će se poštovati u narednim vekovima.
U samom početku, Hilandar nije imao više od 15 monaha, računajući i prvog igumana Metodija. Već šest godina kasnije, taj broj se popeo na 90 srpskih monaha.
Hilandar je Savinim tipikom zasnovan kao tzv. opštežiće, u kome monasi čine čvrstu zajednicu rada, trpeze i duhovnog života pod vođstvom igumana.
Savršen poredak
Ekonom je bio, posle igumana, najvažniji manastirski član, vrsta izvršnog upravnika. Ispod njega je stajao eklisijarh, a važno mesto imao je i dohijar koji je vodio računa o manastirskim finansijama. U svemu je vladao savršen poredak i poslušnost, da se ne izgube iz vida osnovni duhovni ciljevi života u manastirskoj zajednici, a to su "pobožnost, ljubav i jedinstvo".
Za hilandarskog monaha imalo je da bude od životnog značaja redovno pričešćivanje, pod nadzorom igumana ili naročitog duhovnika u svakodnevnom ispovedanju. Propisi o zajedničkoj trpezi, isto tako, imaju na umu više duhovnu korist od meditacije u slušanju pobožnih tekstova nego disciplinu obeda. Hilandar je imao da bude slobodan od carske vlasti.
Ta se njegova nezavisnost, na kojoj se veoma insistira u Hilandarskom tipiku, ogleda naročito u potpuno samostalnom biranju igumana. Igumana je biralo izborno telo u koje su ulazili ekonom, zatim eklisijarh, monah zadužen za službu u crkvi i 12 najstarijih monaha.
U hramu se novi iguman i birao i stoličio.