Erdogan pred izborom: Amerika ili Rusija?

Izvinjenje Kremlju zbog rušenja aviona, pomirenje sa Izraelom i najava moguće saradnje sa Bašarom al Asadom učinili su da Erdogan ponovo aktivira odnose sa Moskvom. Tome svedoči i najava susreta Putina i Erdogana, zakazanog za avgust, ali i činjenica da je upravo ruski predsednik među prvima pozvao svog turskog kolegu i pružio podršku njegovom režimu.

S druge strane, odnosi sa Vašingtonom zahladneli su nakon što je Sulejman Sojlu, jedan od Erdoganovih ministara, otvoreno optužio SAD za saučesništvo u organizovanju puča.

Šef američke diplomatije Džon Keri uzvratio je brzo i oštro, i upozorio Turke da takve izjave ozbiljno ugrožavaju odnose dve zemlje. Predsednik Barak Obama nije toliko pričao o podršci svom savezniku Erdoganu, već apelovao na njega da se "demokratski bori sa pučistima".

Hanova lista za odstrel

Ubrzo je reagovala i Evropska unija, koja je izrazila sumnju da Erdogan pod izgovorom pokušaja puča eliminiše sve neistomišljenike u vlasti. Johanes Han, komesar EU za proširenje i politiku susedstva istakao je da "deluje kao da je turska vlada unapred pripremila listu za odstrel".

- U najmanju ruku izgleda kao da je nešto unapred pripremljeno. Spiskovi su dostupni, što pokazuje da su pripremljeni kako bi se u određenom trenutku iskoristili. Veoma sam zabrinut. Upravo smo se toga i plašili - rekao je Han.

Amerima ne prkosi

Turska sebi sme da priušti luksuz da povremeno prkosi Americi, iz prostog razloga što je Ankara neophodna Vašingtonu zbog pritiska na Rusiju. U Turskoj je velika NATO baza Indžirlik, tu je i američko nuklearno oružje, i stoga Erdogan može sebi da dozvoli da nešto zahteva od Amerikanaca, recimo da mu predaju Fetulaha Gulena kojeg smatra odgovornim za puč.

S druge strane, SAD je Ankara potrebna zbog strateškog interesa, jer Vašingtonu nikako ne odgovara snažna saradnja Erdogana i Putina.

Rusi mu oprostili, ali...

Što se Moskve tiče, bolne sankcije koje je Turska osetila pre svega u finansijskom smislu, nagnale su Erdogana da prizna grešku i zamoli Putina za ponovnu saradnju. S druge strane, Putin je iznenađujuće lako oprostio svom kolegi, jer Rusiji savez sa Turskom i te kako odgovara, pre svega zbog Severnog toka, ali i moći: savez Moskve i Ankare kontrolisao bi čitav Bliski istok.

U celoj toj zamršenoj situaciji svako će pokušati da izvuče ono najbolje, i pokuša da što više oslabi ostale.

Najveći i najopasniji problem mogao bi da bude neslaganje sa EU. Ukoliko se stopira dogovor o otvaranju poglavlja, viznoj liberalizaciji i finansijskoj podršci, Turska bi ponovo mogla da otvori svoje granice i oslobodi put milionima migranata ka Evropi.