Lečenje grešnika

Jednom, putujući tako po svetu, Sveti Sava dođe pred jednu crkvu i krene od čoveka do čoveka moliti da mu štogod udele, proveravajući, zapravo, da li su im srca ispunjena milošću. Svetac dođe tako pred jednog vlastelina, pa i njega poče moliti. Vlastelin, međutim, beše nevaljala srca, po mu grubo odvrati: "Vuci se odavde, ne daju mi takvi kao ti s mirom ni Bogu moliti. Ako ti što fali, kući mi dođi!"

Posle crkvene službe vlastelin sa slugama ode kući. Svetac pođe za njim. Kad dođe vlastelinovoj kući, opet stane moliti da mu što udeli. Vlastelin zgrabi batinu da sveca udari, ali mu se ruka zgrči i u njoj batina ostade. Tad vlastelin kleknu govoreći: "Oprosti mi, ugodniče božji, što sam te uvredio i moli se Bogu da mi se ruka ispravi, daću ti nebrojeno blago!" Svetac mu reče: "Ja blaga ne želim, a ako ćeš prema sirotinji od sada biti dobar, ruka će se tvoja ispraviti." Vlastelin se od srca pokaja i obeća da će oholu svoju narav promeniti i za sirotinju biti bolji. Čim je to izgovorio, ruka mu se ispravi. Od tog doba, vlastelin je za sirotinju bio dobar i u tome se grehu, eto, popravio.

Putujući, Sveti Sava dođe u neki manastir na konak. Tu su bili neki kaluđeri koji su zavideli Savi što je tako poštovan u narodu, pa se dogovore da mu poture jednog pevca u torbu, da mu napakoste. Kad ujutru pođe Sveti Sava dalje, oni počnu vikati da im je ukrao pevca. Sveti Sava im reče: "Za Boga, braćo, kako bih ja to učinio!" A oni pravo, pa u njegovu torbu: "A šta ti je ovo?" Kad vide šta su kaluđeri hteli, Sveti Sava mahnu svojom štakom i reče: "Da Bog da se sad sve ovo u Sodom pretvorilo!" Toga časa nestade i kaluđera i manastira i svega što je onde bilo, pa se stvori jedno crno jezero. I to je jezero uvek jednako: nit mu voda pridolazi, niti otiče, a niko u njega ne sme zagaziti.