Mi smo i gladni i bosi!

Čekaju pomoć: Dijana Blagojević sa ćerkom Marinom i sinom Markom

Ova majka kaže da bi, iako ima samo završenu osnovnu školu, radila bilo gde i bilo šta, ali da je bolest 12-godišnjeg sina Marka sprečava u tome. Naime, njen sin pored epilepsije ima i smetnje u psihofizičkom razvoju, što dodatno otežava Dijaninu situaciju. Ona nije u mogućnosti da ostavi samog mališana kod kuće, a u Banjaluci ne postoje personalni asistenti koji bi bili uz decu sa posebnim potrebama. Dijana nije u prilici ni od mesečne pomoći države od 120 evra da kupi četiri različite vrste lekova za svog sina.

- Nažalost, niko nam od humanitarnih organizacija nije pozitivno odgovorio. Dosad nam je jedino banjalučko udruženje Budimo ljudi pomoglo u nekoliko navrata paketima sa hranom i odećom. Zaista ne tražim novac, molim samo dobre ljude da nam pošalju hranu, odeću i obuću. Za svaki zalogaj hleba na stolu, bićemo zahvalni do neba. Moja ćerka nosi obuću broj 39, ja 38, a moj sin Marko takođe ima broj 38. Nama je svaka pomoć dobrodošla: od higijenskih sredstava do školskog pribora za decu. Verujemo da ima još dobrih ljudi i hvala unapred - poručila je Dijana Blagojević.