Saša Matić peva za malog Despota
Uoči koncerta, zakazanog za 21. jul u večernjim satima, ovaj pevač je poručio: "Malog Despota ne poznajem, samo sam čuo da je teško bolestan i zato želim od srca da mu pomognem. Pozivam sve ljude dobre volje da dođu na koncert u Sportski centar 'Braća Milutinović'.
Ulaznice se neće naplaćivati, neka svako ko može i želi da svoj doprinos dečaku iz ovog grada!"
Da smo u prilici da pozovemo sve ljude velikog srca koji su dosad pomogli ovom mališanu i njegovim roditeljima, među njima bi u počasnom redu sigurno bio i naš čitalac 92-godišnji Mihajlo Hromiš iz Brizbejna u Australiji, koji je nedavno nazvao Humanitarni most u Beogradu i na odličnom srpskom jeziku ispričao svoju životnu priču: "Rođen sam davne 1924. u mestu Đurđevo u južnobačkom okrugu u Vojvodini, a već 30 godina sam u penziji koju sam zaradio u dalekoj Australiji radeći u jednoj od fabrika. Duboko me je potresla sudbina malog Despota za koga medicina još nema leka, ali ima nade. I sam sam otac tri ćerke i jednog sina, udovac sam, ali imam pravo bogatstvo od šest unuka i dve praunuke. I sreću da za sve ove decenije nikada nisam bio bolestan, a ni moja familija. Pitate me za recept?! Uvek sam se u Boga uzdao i Bogu molio. I zahvaljivao Svevišnjem na svakom novom danu...", rekao nam je ovaj zemljak i obećao da će poslati prilog za malog Despota.
Prijatelj kuće
Aleksandar - Saša Matić je rođen 1978. u Drvaru, gde je odrastao s bratom Dejanom, majkom Dragicom i ocem Zoranom. U toku ratnih dešavanja napušta rodno mesto s porodicom i odlazi u Beograd. Ovaj estradni umetnik koji se munjevitom brzinom probio do zvezda isključivo odličnim glasom i izborom dobrih pesama veliki je prijatelj kuće "Vesti". Ovaj koncert za malog Despota samo je jedan u nizu njegovih humanitarnih nastupa, koje nikada nije odbio. Hvala Saši!
Samo nekoliko dana kasnije, plemeniti deda Mihajlo je ispunio obećanje i uputio 500 australijskih dolara. Ovaj dar već je prispeo u Beograd, a novinari Humanitarnog mosta će ga uručiti 21. jula, kada će posetiti Bajinu Baštu i skromni dom porodice Lazić. Majka Sofija, koja je 24 časa uz svog sina i danonoćno mu previja žive rane po telu, obradovala se i beskrajno zahvalila, kao i uvek, svim nepoznatim ljudima na pomoći za lečenje njenog sina koji boluje od teške i retke bolesti - bulozna epidremoliza - zasad neizlečivog kožnog oboljenja poznatog u medicini kao deca leptiri. Jer im i na najnežniji dodir puca koža i otvaraju se rane.
Čelo, obrazi, nos, uši, grudi, stomak, leđa, ruke, noge, tabani - svaki deo tela prekriven je plikovima, modricama, otvorenim ranama i krastama. Plikovi bukte i u očima, ustima, jednjaku... Koliko boli, to samo ovaj hrabri mališan zna. Za Despotovu negu neophodni su lekovi, sanitetski materijal, preparati i specijalna hrana koje je veoma skupa, a porodica u kojoj ni otac Aleksandar nema stalno zaposlenje nije u stanju da obezbedi neophodan novac. Država Srbija izdvaja za lečenje ovakve dece najminimalniju pomoć, a ona je tolika mala da ne može biti melem za Despotove rane. I drugi naši čitaoci javili su se "Vestima" kako bi pomogli porodici Lazić, a neki od njih i sa savetima iz alternativne medicine. Hvala svima na uloženom trudu.