Kafana kao škola i sudbina

- Mislila sam da ću tamo školovati glas. Ali, bila je to samo sporedna stanica za ukrcavanje u drugi životni voz. Okrestar "Abrašević" tezgario je u čuvenom restoranu "Kod Ruže" i trebala im je mlada i zgodna pevačica. Jedne večeri sam se sa sestrom Jelicom zaputila u taj restoran. Šef orkestra je nagovorio gazdaricu da mi dozvoli da otpevam nekoliko pesama. U šortsu i majčici, digla sam goste na noge, zubima su lomili čaše, do ponoći je kafana bila puna. I tako sam postala pevačica - kaže Goca Božinovska.

Ona dodaje da nije bilo lako danju ići u školu, a noću pevati.

- Spavala sam na časovima, a otac nije mogao da se pomiri sa tim da mu je ćerka pevaljka. Popustio je tek kada je shvatio da za noć zaradim njegovu mesečnu platu. Školu sam završila, ali me osim pevanja ništa drugo u životu nije zanimalo. Znala sam da ću i svog princa na belom konju upoznati u kafani. Jedne večeri banuo je čuveni kompozitor Rade Vučković sa svitom estradnih umetnika. Bila je to obostrana privlačnost. Postao je moj estradni mentor i učitelj - priča Goca.

- Ubrzo sam počela da pevam u restoranu Čačanka na Ibarskoj magistrali, a zahvaljujući Radetu počela sam da pratim Šabana Šaulića na turnejama i moja karijera je krenula uzlaznom linijom - navodi Božinovska.