Meta na čelu Srbije
Štaviše, u Ministarstvu pravde, nadležnom za transfer zatvorenika, juče nisu znali čak ni to da li su dvojica pritvorenika već prebačena u Srbiju ili je postupak u toku. Nezvanično saznajemo da je i ministar pravde Nikola Selaković bio zatečen.
Na drugoj strani, Amerikanci su mnogo precizniji, pa je Pentagon saopštio da su dvojica pritvorenika prebačena posle "intenzivnog bezbednosnog razmatranja".
Pročitajte još:
* To je ta saradnja sa NATO: Zatvorenici iz Gvantanama prebačeni u Srbiju
* "Islamisti bi mogli da napadnu Srbiju zbog zatvorenika iz Gvantanama"
Radi se o državljaninu Jemena Mansur Ahmed Sad el Dajfiju i Tadžikistancu Omaru Hamzajaviču Abdalajevu koji je u zatvoru promenio ime u Mahamadi Davlatov.
I dok je državni sekretar SAD Džon Keri zahvalan Srbiji na "velikodušnoj pomoći Srbije u naporima SAD da ukinu pritvorski centar Gvantanamo", domaća javnost je ogorčena, strahujući za sopstvenu bezbednost. Po internet forumima može se pročitati kako Srbija sama od sebe pravi potencijalnu metu za teroriste.
Stručnjak za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević smatra da su ova dvojica sposobna za izvođenje terorističkih akcija.
- Opasni ljudi ne smeju biti prihvatani olako - upozorava Galijašević.
Za Milana Mijalkovskog, eksperta za antiterorizam, transfer dvojice zatvorenika ne predstavlja poseban rizik, ali, možda, može biti uzet kao "povod džihadistima da procene Srbiju kao državu koja je saučesnik u agresivnim merama prema islamistima".
Ko su budući stanovnici Srbije
Kako je objavio "Njujork tajms", Mansur Ahmed je bio deo "vojske" Osame Bin Ladena i bio u kontaktu sa njim. Navodi se da on predstavlja veliku opasnost po SAD i njene saveznike, ali i po čuvare i osoblje zatvora s obzirom na ogroman broj prijava zbog nasilja koje su podnete protiv njega.
Njegov "saputnik" u Srbiji, Omar Hamzajavič Abdulajev priznao je da je bio deo Islamskog pokreta u Tadžikistanu i Uzbekistanu, a takođe je bio povezan sa članovima Al Kaide i talibanima. Procenjeno je da predstavlja veliku opasnost po SAD i njene saveznike, ali srednju opasnost po čuvare i drugo osoblje zatvora.
Pravnici su bez odgovora na pitanje po kom pravnom osnovu dolazi do transfera?
Advokat Borivoje Borojević kaže da neko ko nije državljanin Srbije ne može po principu međunarodne pravne pomoći biti prebačen u Srbiju.
- Niti na slobodu, niti u pritvor, niti na izdržavanje kazne. Da je neko od njih državljanin Srbije, kao što je jedan državljanin BiH prebačen iz Gvantanama u BiH, tu bi mogao da se stvori neki pravni osnov, da se prihvati mera zadržavanja na našoj teritoriji - kaže Borojević.
Pomenutoj dvojici, koje su SAD sumnjičili za terorizam nije ni podignuta optužnica iako su u Gvantanamu bili zatvoreni duže od deset godina.
- Posebno je problematično što su to ljudi kojima su prekršene sve evropske i svetske konvencije o ljudskim pravima. Oni su bili bez prava na pravično i fer suđenje, bez prava na postupanje u razumnom roku, pa ispada da posledice svega ono što su Amerikanci prekršili sada mi treba da prihvatimo - dodaje Borojević.
Skot: Važno da se uklope
Premijer Vučić kaže da se Beograd ponaša kao partner SAD i da "pruža pomoć u relokaciji dva zatvorenika", dok je američki ambasador Kajl Skot poručio da je sada važno da dvojica bivših zatvorenika "budu integrisani u srpsko društvo". Skot je dodao da je Srbija među 15-ak evropskih zemalja koje su primile zatvorenike iz Gvantanama.
Dževad Galijašević kaže da ih je u ovom trenutku šest u BiH, po dva u Srbiji i Crnoj Gori. Krajem prošlog meseca, najavljeno je da će u Crnu Goru biti prebačen i bivši telohranitelj Osame bin Ladena.
Prema nekim informacijama koje su juče kružile u novinarskim krugovima u Beogradu, oni će biti smešteni u nekom imigracionom centru. Dugogodišnji dopisnik "Politike" iz SAD Milan Mišić kaže da će u Srbiji oni biti na slobodi i da im sledi resocijalizacija. Ako je to tačno, ne čudi što je advokat Tadžekistanca za američke medije izjavio da njegov klijent hoće da se oženi u Srbiji i da se bavi prevođenjem, s obzirom da govori i arapski i ruski.