Biznis od starosti i bolesti
U protekle dve godine čak 46 privatnih ustanova ovog tipa u Srbiji trajno je zatvoreno zbog rada na crno ili nepoštovanja propisa. U toku 2016. godine 150 domova na teritoriji Srbije zadovoljilo je kriterijume za dobijanje licence, a još oko 200 zahteva je na čekanju. Najveći deo pripada Beogradu, koji osim što ima najveći broj legalnih, prednjači i u broju nelegalnih domova za stare. Prema rečima Vanje Taleski, direktorke državnog doma Bežanijska kosa, oko 80 privatnih domova radi na teritoriji Beograda.
- Koliko njih radi na crno ne znam, ali prema nekim procenama "ilegalaca" u Beogradu ima bar duplo više od legalnih. Glavni grad ima svega četiri državne ustanove za smeštaj starih, od čega je samo jedan posvećen brizi o najbolesnijim i nepokretnim sugrađanima - kaže za "Vesti" Taleski.
Niko ne ostaje na ulici
Nakon što inspekcija zatvori neki dom, šta se dešava sa korisnicima.
- Od porodica se traži da obezbede premeštanje u neku drugu ustanovu, a ukoliko korisnici doma nemaju bližu rodbinu, nadležni centar za socijalni rad mora da ih smesti u neki od domova. Sigurno niko neće ostati na ulici - tvrdi ministar Vulin. Korisnici ili njihove porodice imaju pravo na povraćaj novca koji je unapred uplaćen za pružene usluge.
Ona dodaje da oni koji ne mogu da zadovolje zakonske kriterijume za otvaranje doma, pribegavaju alternativnim, nelegalnim rešenjima.
- Mnogi domovi rade pod maskom različitih vrsta pansiona, dnevnih boravaka, hotela i hostela, zato što je za te delatnosti mnogo jednostavnije pribaviti dozvole. Do inspekcije teško dolaze informacije o postojanju tih domova, pa je potrebno da se svi angažujemo više, prijavljujemo sumnjive ustanove, a inspekcije moraju da kontrolišu ažurnije sve delatnosti na tržištu - rekla je Taleski. Ona veruje da postoji sprega između pojedinih korumpiranih inspektora i vlasnika domova, pa je i to jedan od razloga zašto takvi objekti i dalje posluju.
Stanovi u zamenu za izdržavanje
Vanja Taleski primećuje da sve češće u Beogradu stari ljudi prepisuju svoje stanove vlasnicima domova u zamenu za doživotno izdržavanje i smeštaj, što donosi brojne mogućnosti za zloupotrebu.
- To su oni ljudi koji nemaju porodice a vlasnici domova koriste njihovu nemoć kako bi profitirali. Onog trenutka kada se dokopaju stanova postupaju sa starim ljudima nehumano i ne obezbeđuju obećane uslove - ukazuje Taleski.
- Kriterijumi za licence moraju još da se pooštre, inspekcija mora biti ažurnija, a porodice obazrivije. Cena ne sme biti jedino merilo kod izbora smeštaja - zaključuje Taleski.
Prilikom izbora doma, građanima može pomoći i sajt Ministarstva rada, na kome se može pronaći spisak svih onih koji imaju licence za rad, i time se osigurati od onih kojima je profit jedini cilj.