Mujanoviću decenija za masakr srpskih civila
Optuženi je do kraja suđenja negirao da je učestvovao u napadu koji se dogodio 17. septembra 1992. Oko 20 muslimana je tog dana u mestu Serdari ubilo sedam muškaraca i sedam žena, kao i dvoje dece, te zapalilo šest kuća, a motiv napada bila je osveta za prethodni srpski napad na muslimansko mesto.
Četiri vođe tog napada su pre dve godine u Sarajevu osuđene na kazne zatvora u trajanju od devet do 11,5 godina, ali su prošle godine te kazne poništene, i u novom suđenju je jedan osuđen na 11 godina zatvora, dvojica su oslobođena, a četvrti je u međuvremenu preminuo.
Hag žmurio
Advokat optuženog Jirgen Novotni rekao je da je presuda za njega neočekivana i najavio je da će razmisliti o ulaganju žalbe.
Njegov štićenik od početka suđenja je tvrdio da nije učestvovao u napadu na to selo, kao i da tokom rata u Bosni i Hercegovini nije nosio oružje.
Austrijski sud, a ne Haški tribunal, bavio se ovim zločinom zbog činjenice da je austrijsko pravosuđe ovaj napad okarakterisalo masakrom, a ne ratnim zločinom.
Tokom suđenja pojavilo se i Mujanovićevo ime, što je dovelo do suđenja u Austriji. Suđenje za masakr počinjen tokom sukoba u Bosni i Hercegovini počeo je decembra prošle godine, a obuhvatalo je 23 dana suđenja i saslušanje oko 30 svedoka.
Svedoci su u izjavama bili često nesigurni, a mnogi su kazali da ne mogu dobro da se prisete događaja, jer je prošlo mnogo godina. Međutim, bilo je i izjava koje su teretile optuženog.
Porota od šest članova, nakon višečasovnog zasedanja, jednoglasno je ocenila da ovaj zločin nije zastareo.
Porota je donela odluku da se žrtvama napada, koje su preživele, isplati 1.000 evra odštete za pretrpljeni bol.