Ako zarate NATO i Rusija, kako tu Crna Gora može da pomogne?
- Prijem Crne Gore bi bio jednostavno neodgovoran, a u budućnosti treba staviti tačku na bilo kakav novi pokušaj širenja NATO-a koji ne doprinosi bezbednosti SAD - poručuje autor.
Klub za druženje
U tekstu se podseća da se NATO, predvođen Sjedinjenim Državama, ponovo širi, nakon što je Crnoj Gori zvanično upućen poziv da postane članica, ali i da oružane snage Crne Gore imaju svega 2.000 pripadnika. Zato, primećuje autor, nije baš jasno kako ta mala zemlja unapređuje bezbednost SAD, a zapravo, moglo bi se reći da priključenje Crne Gore NATO-u umanjuje američku bezbednost.
Pročitajte još:
* "Dok agresija Rusije raste, NATO zapada u sve veću krizu"
* Milo "odbrusio" Rusima: Sami odlučujemo o NATO!
- NATO nije klub za druženje, nego vojni savez u kom su zemlje članice, po članu 5 dužne da brane bilo koju članicu koja bi bila napadnuta. Usput, nije jasno ko bi mogao da poželi da napadne Crnu Goru u doglednoj budućnosti. Širenje NATO članstva na neku državu u suštini garantuje da bi Sjedinjene Države, ako zatreba, za odbranu te zemlje dale ljudske živote i finansijska sredstva. Tako ozbiljna obaveza trebalo bi da se odnosi na države s kojima partnerstvo povećava američku bezbednost - smatra Jost.
On napominje da bi uprkos crnogorskoj ponosnoj tradiciji otpora turskoj vladavini, snage te zemlje igrale zanemarljivu ulogu u bilo kom sukobu u kom bi SAD mogle da se nađu, a da je s druge strane poziv Crnoj Gori da se priključi NATO-u već doprineo narušavanju odnosa sa Rusijom.
Rusija je, citira Jost "Kriščen sajens monitor", optužila "NATO da pokušava da stavi u okruženje i prijateljske zemlje poput Srbije" i obećala je da će preduzeti sve neophodne mere da obrani svoju nacionalnu bezbednost i interese.
- U slučaju da je neko zaboravio, Rusija ima nuklearni arsenal nešto veći od SAD i najveća je zemlja po površini na svetu. S obzirom na sve lošije odnose Rusije i Zapada zbog niza neslaganja, potpuno je moguće da Rusija i Amerika na kraju uđu u rat - navodi autor i upozorava da nisu potrebne nove prepreke koje bi mogle doprineti izbijanju oružanog sukoba.
Malim zemljama nije mesto u NATO
U tekstu se podseća i na poruku generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da Alijansa ostaje otvorena za zemlje poput Gruzije, Makedonije i BiH, uz opasku da ostaje nejasno kako bi ove zemlje na bilo koji način mogle doprineti sposobnosti SAD da brane svoje nacionalne interese.
- Ono što je, međutim, jasno jeste da to dalje okružuje Srbiju kao saveznika Rusije - konstatuje Jost i dodaje da bi bila "strašna ideja" i priključenje Gruzije, koja je nekad bila deo i Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza.
Prema njegovim rečima, oni koji podržavaju poziv Crnoj Gori u Savez ukazuju na druge male zemlje-članice Alijanse kao što su baltičke države, pri čemu je upravo to "savršeni primer da male, vojno beznačajne države ne treba da budu primljene u NATO".
On navodi i zaključke iz nedavne studije Rand korporacije da bi Rusija, ako bi izvršila invaziju, verovatno stigla do prestonica Estonije i Letonije za 60 sati, ocenjujući da je prijem malih baltičkih država doneo velike rizike za Ameriku, a ona nije postala nimalo bezbednija.
Po mišljenju Josta, prijem Crne Gore u NATO bi bio "smešan", jer, kako ironično primećuje, Njujork bi bio korisnija članica NATO-u jer je Njujorška policija sa nešto manje od 35.000 policajaca više od 17 puta veća od crnogorskih oružanih snaga, a njen prošlogodišnji budžet od 4,8 milijardi dolara je skoro polovina crnogorskog BDP-a.