Kada legenda kaže da je dosta: Dudo, hvala za sve!

- Posao trenera podrazumeva da svakoga dana donosite važne i često veoma teške odluke. Ali, kada je taj posao istovremeno i velika ljubav, njegovi izazovi se nose sa lakoćom, koliko god oni bili zahtevni. Zato svih ovih decenija nikada nisam osećao stres, već samo veliku strast. Moja poslednja odluka kao trenera, da se povučem je logična, racionalna i podjednako teška kao i mnoge druge koje sam donosio tokom karijere - naveo je Ivković u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu.

Ipak, kako je rekao, mora da prizna da je ova odluka bila znatno emotivnija nego sve prethodne.

- Košarka i trenerski poziv nisu bili deo mog života, već moj život. To je bio odnos konstantnog međusobnog davanja. Košarci sam dao sebe, a ona je moj život oblikovala na najlepši mogući način. Od prvog dana kada me je na našem Crvenom krstu u njen magični svet uveo brat Piva, gde smo zajedno, uz neizmernu podršku porodice i prijatelja, počeli da spoznajemo njene tajne, pa sve do danas, kada zatvaram jedno poglavlje svog života sa košarkom.

Ivković dodaje da se lepota trenerskog posla ogleda u stvaralaštvu, a stvaralaštvo nije samo osvajanje trofeja.

- Zato u ovom momentu kada pogledam iza sebe želim da se zahvalim pre svega svim svojim saradnicima, a naročito igračima na poštovanju, poverenju i inspiraciji. Oduvek mi je bilo strano da govorim da sam bilo kog igrača ili trenera stvorio. Samo sam im dao šansu, a oni su je iskoristili, davajući maksimum. Hvala im na tome.

Legendarni Duda je poručio da oproštaj od trenerskog posla nije i oproštaj od košarke.

- Košarci ne želim, ne mogu i nikada neću reći zbogom. Sada će se samo promeniti način na koji ću živeti sa njom. Zvanični oproštaj od trenerskog posla planiram na velikoj humanitarnoj utakmici koja će biti organizovana sledećeg leta uz okupljanje mnogobrojnih trenera i igrača, sa kojima sam sarađivao tokom svoje karijere - zaključio je Ivković.

Ivković ima 72 godine, celu igračku karijeru je proveo u Radničkom, a kao trener je radio u Partizanu, Arisu, Radničkom, Šibenki, Vojvodini, PAOKU-u, Panionisu, Olimpijakosu, AEK-u, moskovskom CSKA,. Dinamu i na kraju u Efesu. Bio je selektor Jugoslavije i Srbije.

U klupskoj karijeri je osvojio 20 trofeja, od čega dve Evrolige sa Olimpijakosom, a kao selektor Jugoslavije i Srbije ima olimpijsko srebro iz Seula 1988, svetsku titulu iz Argentine 1990, tri zlata na EP (1989, 1991, 1995) i dva srebra (1999, 2009). Kao savetnik i asistent ima srebro sa OI u Atlanti 1996, zlato sa SP 1998, bronzu 1986, zlato na EP 1997 i bronzu 1987. godine.