Mediteranska ishrana dobra za srce

Dr Kristina Krizohou i njen tim su pratili 1.000 pacijenata koji su preživeli infarkt ili jak bol u grudima u mirovanju ili pod opterećenjem. Oni su rangirani na skali od 0 do 55 po tome koliko jedu u skladu s tradicijom mediteranske ishrane, prenosi Rojters.

Kod pacijenata koji su se najviše držali mediteranskog režima ishrane, registrovan je najmanji rizik od toga da srce ne pumpa krv punim kapacitetom ili od štetnih strukturalnih promena na srčanom tkivu. Kada je razmotren uticaj pojedinačnih komponenti mediteranske ishrane, ispostavilo se da je smanjenje rizika od ponovljenih problema sa srcem isključivo zasluga salata i povrća uopšte, kao i orašastih plodova.

Reč je o ishrani bogatoj voćem, povrćem, uključujući i mahunasto, orašastim plodovima, biljnim uljima, posnijim mlečnim proizvodima, integralnim žitaricama i ribom.

Gotovo polovina pacijenata doživela je neku novu epizodu problema sa srcem u roku od dve godine posle otpuštanja iz bolnice.

Pri tom su pacijenti čija je ishrana bila najviše mediteranska bili pod 31 odsto manjim rizikom da dožive ponovni infarkt ili bol u grudima tokom prvih mesec dana po izlasku iz bolnice.

Takođe su bili pod 50 odsto manjim rizikom od onih koji su najmanje jeli u skladu s mediteranskom tradicijom, da dožive neku novi neprijatnost sa srcem u roku od godinu dana i gotovo 40 odsto manjim rizikom da to dožive u roku od dve godine po otpuštanju iz bolnice.

Za svaki dodatni poen na skali mediteranske ishrane, rizik pacijenata od novih srčanih problema se smanjivao za 12 odsto, utvrdio je grčki tim.