Zaboravljene legende: Sveti Sava i pšenica

Pošto se pšenica samelje, ode onaj čovek spremati konja, da nosi pšenicu kući. U tom se samelju i kukuruzi onoga siromaška. Siromašak zamoli onoga čoveka da metne i njegovu torbicu na konja do kuće. Čovek uzme torbicu, stavi je na konja i tako obojica pođu kući. Kad siromašak bude nadomak svojoj kući, zatraži od njega svoju torbu, ali se onaj na njega izbeči govoreći: "Ti meni nisi ništa dao!"

U tom se trenu stvori Sveti Sava, pa prekrsti štakom onoga bezdušnika, te se na mestu skameni. Onda Sveti Sava reče onome siromašku da uzme konja za ular, pa da vodi kući i konja i pšenicu i svoj kukuruz.

Sveti Sava, putujući kao prosjak od sela do sela, dođe u jedno selo, a ljudi ga opaziše, te decu podgovoriše da narune vaške na njega govoreći im: "Eto jednoga prosjaka! Natućkajte vaške, i ovako nam prosjaci dosadiše!" To čuje Sveti Sava, i ne htede kod njih ni da ide, već okrenu drugim putem i ode u drugo, obližnje selo.

U tom selu svako mu odmah dade šta je mogao. Onda svetac stane tim seljacima pričati kako su nemilostivi ljudi u onom selu, pa će na polasku reći: "Bog blagoslovio vaše koševe, u kojim vam je žito, a oni ne imali šta samleti!" I zaista, posle toga kod onih seljaka koji su mu udelili behu puni koševi. A oni što su bili podgovarali decu da Svetom Savi umesto milostinje daju vaške, nisu imali šta samleti.

Gledao Sveti Sava kako se ljudi muče i zlopate tucajući žito u stupi ili meljući ga na žrvnju, pa se sažali i odluči da izmisli kakvu bolju i lakšu spravu. Dugo mislio, pa smislio kako da napravi vodenicu, koju ostavi da melje na reci. Ali, nije mogao da izmisli čeketalo i koš, već su ljudi za dugo rukama sipali žito iz vreća u rupu od kamena. Jednom dođe đavo u vodenicu Svetom Savi i pokaže mu kako da napravi koš i čeketalo, ali pod pogodbom da mu Sveti Sava za to da jedan dan u godini da bude njegov u vodenici. Sveti Sava mu odredi Badnji dan.