Kapetan Dragan iz zatvora (1): Dijaspora me drži u životu
David s vezanim rukama
Samo nekoliko dana pošto je optužnica i zvanično potvrđena, što znači da predstoji sudski postupak u kome će se braniti od optužbi da je počinio ratne zločine, Vasiljković je za naš list otvorio dušu i progovorio ne samo o postupku koji ga očekuje, već i o mnogim drugim stvarima o kojima javnost do sada ili nije znala ili nije bila upoznata na pravi način.
U opširnom intervjuu Kapetan Dragan je otkrio ne samo kako se priprema za odbranu od optužbi da je počinio ratne zločine, već i kako opstaje u jednom od najčuvanijih hrvatskih zatvora u kome su zatočeni i general Borislav Đukić i kapetan bojnog broda JNA Pavle Pantić - takođe optuženi za ratne zločine tokom sukoba u Hrvatskoj.
Verujete li da ćete dokazati nevinost?
- Ovo je borba Davida i Golijata. Razlika je samo u tome što su meni, za razliku od Davida, ruke bukvalno vezane. Ali, moram da naglasim da je ovih 10 godina teške borbe bilo moguće istrajati isključivo uz pomoć dijaspore. Država Srbija ne samo da je zatajila, nego mi je svojim jeftinim sakupljanjem političkih poena gotovo ugrozila odbranu!
Na šta konkretno mislite?
- Sećate se, nadam se, izjava Ivice Dačića i Nikole Selakovića koji u medijima ostavljaju utisak da "stoje" iza Kapetana Dragana. Neko će se valjda setiti i "famozne" izjave Vučića: "Srbija ne može i nikada neće ostaviti Kapetana Dragana na cedilu..." Posle toga, logistička podrška dijaspore je jednostavno prestala.
Sačuvao sam nekoliko pisama od naših ljudi iz dijaspore, koju su godinama finansirali moju odbranu. Sve ih je obradovala vest da će Srbija nazad da preuzme moju odbranu, ali realnost je da do današnjeg dana država Srbija nije odvojila jednu srpsku paru niti za mene, niti za moju odbranu. Nakon moje ekstradicije, dva meseca sam bio bez dinara na računu, da nisam imao čak ni za telefon. Odbrana se bukvalno preplašila i razbežala, pa ako to nije ostavljanje na cedilu, onda ne znam šta je.
Za odbranu sve na doboš
Prilično ste ogorčeni?
- Javnost mora da zna da ja nisam sve ove godine u zatvoru zbog "nekih svojih nedela", već zato što sam Srbin i što sam jako dobro obavljao svoju dužnost. Sigurno sam mnogo bolje radio nego što to rade zvanični predstavnici Srbije, bar kad je u pitanju njihova primarna obaveza o zaštiti svoga građanina. Za razliku od Miloševića, Šešelja, generala, ja iza sebe nemam političku stranku, niti generalsku penziju, niti sam učestvovao u "privatizaciji" i pravio sebi porodičnu finansijsku imperiju, kupovao vile po Dedinju, jahte, avione...
Naprotiv, prodao sam svoju jahtu kojom sam došao iz Australije, svoj avion, a i porodična kuća u Australiji ide uskoro na doboš jer na nju dugujem više nego što vredi. Deset godina sam bez ikakvih primanja.
Pomoć Fonda
"Kada sam osnovao Fond Kapetana Dragana kroz našu kancelariju je prošlo na hiljade ranjenika, 14.000 mališana, od koji je 2.500 dece rođeno nakon pogibije svojih očeva. Punih petnaest godina, ispred Fonda je uvek bio red bespomoćnih ljudi, a samo Bog zna kako smo uspeli da svakom od njih obezbedimo pomoć. Pričam o pravoj, iskrenoj pomoći koja je značila redovne, dugogodišnje stipendije, odgovarajuću jednokratnu finansijsku pomoć, nabavku invalidskih pomagala, skupih lekova... Sve je to rađeno bez jednog dinara od države Srbije, a radio sam njen posao", ističe Vasiljković.
Očekujete pomoć države Srbije koja zvanično nije bila u ratu?
- Prihvatam da država Srbija nije bila u ratu, ali srpski narod je bio u ratu, a država Srbija ga je bodrila i "podržavala" baš kao što danas "podržava" mene. Isključivo obećanjima. To samo Bog zna, dijaspora i ja. Država Srbija, kojoj je to bila obaveza, pojma nema. Nemojte me pogrešno razumeti, ne žalim ni za jahtom ni za avionom... Da mogu ponovo, isto bih učinio bez razmišljanja. Jedino čega mi je žao i čega se stidim jeste to što sam u svemu ovom zapostavio svoju decu i porodicu i nisam ih pravilno pozicionirao na svojoj lestvici prioriteta. Verujem da sam časno završavao sve svoje obaveze, osim prema njima.
Da li ste zadovoljni učešćem dijaspore u Vašoj odbrani?
- Iako joj to nije bila dužnost, 10 punih godina pojedinci iz dijaspore rade ono što je primarna dužnost države i državnika. Za svaku državu, pa čak i siromašnu, to su jako mala sredstva. Umesto toga, pomoć je uglavnom stizala od radnika kojima Vi i ja pripadamo. Onih koji krvlju i znojem teško zarade svoj novac. Oni već deceniju izdvajaju iz svojih porodičnih budžeta kako bi prikrili nemarnost, neodgovornost ili nesposobnost srpskih političara. Mnogi od tih ljudi koji su pomagali moju odbranu nisu više među nama, mnogi su se i iscrpli, zamorili.
Trikovi i lažni svedoci
Kada Vam je bilo najteže?
- Najnižu tačku sam doživeo dva meseca nakon ekstradicije kad sam ostao bez para, bez odbrane, kompletno izolovan od bilo koga ko bi mogao da mi pruži ruku. Tada se neočekivano pojavila Slađana Čanković, moj advokat u Hrvatskoj. Prvo je stavila nešto novca na račun, tako da sam mogao da se javim porodici i da kupim neki luksuz bez koga sam se već privikao. Da me neko pogrešno ne shvati, tu mislim na četkucu za zube, kaladont, ventilator... Slađana je prihvatila da me brani i to bez ikakvih uslova.
Ali, valjda je jasno da je za kvalitetnu odbranu, posebno pojedinca protiv države koja ima neograničene resurse, koja je spremna da upotrebi najprljavije trikove bez morala, potreban veliki tim advokata i cifra koju se ne usuđujem da pomenem. Tone dokumenata i materijala koje stručnjaci - profesionalni veštaci moraju da obrade i pripreme, stotine svedoka raštrkanih po svim kontinentima nakon egzodusa iz Krajine, istraga o lažnim svedocima, stotine sati video i audio materijala koje treba pregledati.
Takvom izazovu može da odgovori isključivo država, ali ne ova "koja ne može i nikad neće da ostavi na cedilu", već prava država i državnici koje mi izgleda nemamo.
Prva pomoć iz Kanade
Dragan Vasiljković kaže da je po njegovoj ekstradiciji u Hrvatsku i angažovanja advokata, Slađana Čanković prvih nekoliko meseci radila bez ikakve naknade.
- Bilo je govora i da će odustati jer je u mom slučaju imala dosta troškova. Prva pomoć je stigla iz Kanade, 10.000 dolara. Ta cifra je beznačajna u odnosu na potrebe, ali je bila presudna za formiranje osnovnog tima odbrane i organizovanje volontera - pravnika koji su ponudili svoje vreme i umeće. Krajem prošle godine Australija je odobrila pokrivanje jedne četvrtine Slađaninih troškova za period od šest meseci. Tim novcem uspeli smo da ojačamo tim odbrane i da već sada pripremimo dovoljno materijala da pobijemo sve lažne optužbe i sva lažna svedočenja. Ali, i dalje je moja odbrana po principu "štapa i kanapa". Kao da niko ne shvata da proces protiv mene može da skine masku "hrvatske demokratije" i razotkrije pravo zločinačko lice njihovog pravosuđa.