Klima kao meteo-oružje (1): Gromovima na neposlušne
Mediji ređaju vesti o udaru groma koji je povredio 12-godišnjeg dečaka na sportskom terenu u Baden-Virtembergu, klizištima koja su se aktivirala, gradu nezapamćene veličine koji uništava sve biljke, ulicama kojima teku reke,a na Ju tjubu se sve češće pojavljuju video-snimci tornada koji uništavaju kuće. U mestu Zimbah se 1. juna ove godine nebo izlilo i lokalni potok se za tren pretvorio u reku punu mulja koja je tako brzo porasla da je nosila automobile u bujici, a ljudi nisu imali vremena ni da se evakuišu iz kuća pa je bilo mrtvih, slično kao i u Švebiš Gmindu dva dana pre toga.
Nisu pogođeni samo Bavarska i Baden-Virtemberg - slične scene su se ovog leta dešavale u svim nemačkim pokrajinama. U mestu Hopšteten u Rajnland-Falcu je 28.maja grom udario na teren za vreme utakmice omladinaca, teško povredio tri osobe, a još 29 dece je zadržano u bolnici. U Ajfelu je 2. juna od oluje povređeno 80 ljudi, a čuveni rok-festival pod vedrim nebom je prekinut zbog gromova koji su ugrozili živote oko 90.000 posetilaca.
I stručnjacu u čudu!
Ne čude se samo laici, već i meteorolozi. Najpoznatiji nemački TV meteorolog Jerg Kahelman je na Tviteru napisao je da je 2. juna 2016. palo "neverovatnih 111 litara kiše po kvadratnom metru u mestu Ksanten, a u Donjoj Rajni je za par sati palo više kiše nego što je prosek za dva i po meseca."
Nemačka, međutim, nije jedina pogođena ćudljivim atmosferskim pojavama. U Parizu se izlila Sena koja je toliko narasla da je Ajfelov toranj stajao u vodi. U jednom parku grom je povredio 11 ljudi, od kojih nekoliko dece. U južnoj Poljskoj grom je ubio 40-godišnjaka na izletu, a u blizini su električni udari povredili još tri osobe. U istoj oluji jedan 61-godišnjak se udavio u nabujalom potoku.
Sve ovo nije normalno za letnje vreme, rezimira Višnjevski. Čovek je nemoćan pred enormnom snagom koja dolazi pravo sa neba, jer sve ove pojave su ništa drugo do čista energija. Pitanje je samo odakle ona dolazi. Sunce je ne proizvodi - ovakve oluje su redovna pojava kada temperatura dostigne 30-35 stepeni Celzijusa, ugreje tlo, pa topli vazduh u ogromnim mlazevima, tzv. "kaminima", ide u visinu, što dovodi do trenja i stvara enormne električne potencijale koji moraju nekako da se isprazne, a to se dešava kroz oluje.
Ali šta stvara toliku energiju krajem maja i početkom juna, kada su temperature tek oko 25 stepeni? Izuzeci su uvek mogući, ali ove pojave u maju i junu traju već nedeljama i potpuno zbunjuju.
Sve manje ljudi veruje u tezu da se radi o dugo najavljivanoj "promeni klime" i sumnja da je u pitanju nešto drugo. Broj dana u kojima pada grad je poslednjih godina znatno porastao, ali ova "sezona pre sezone" grada je nezabeležena. Da su temperature vazduha više nego uobičajeno, to bi moglo i da se razume - ali nisu.
SUTRA: Tajanstvene "mreže" na nebu