Poslednja srpska despotica

U ličnosti ove princeze poslednji put je zablistao stari sjaj Istočnog rimskog carstva koje je u to doba polako nestajalo iz istorije. Princeza je doputovala u Dubrovnik, gde su je kao carsku kći i buduću despinu dočekali svi dubrovački velikaši.

Sa njima su bile i sve viđene dubrovačke dame. Mladoj i lepoj nevesti, kako je i red, predati su skupoceni pokloni u nakitu, odeći od baršuna i hermelina. U njenu čast priređena je velika zabava i gozba. Bio je to verovatno najlepši trenutak u životu Jelene Paleolog. Čekala su je velika iskušenja, carstva koja propadaju, unapred izgubljeni ratovi, izgnanstvo i smrt u tuđini, daleko od rodne grude.

Despina Jelena je gledala kako jedan za drugim nestaju svi gradovi njene mladosti. Bila je svedok i junačke pogibije poslednjeg vizantijskog cara, koga su posle teške opsade i pada Carigrada 1453. prepoznali samo po cipelama. Kada joj je umro muž, despot Lazar Branković, na Jelenina pleća je pala sudbina Srbije kojoj takođe nije bilo spasa. Pokušala je da stvori savez Bosne i Srbije, pomoć je tražila i od Ugarske. Ništa nije uspelo.

Smederevo je ubrzo posle toga palo 1459. godine, drugi i poslednji put. Despina Jelena se povukla na Krf, gde je izbegao i njen otac, Toma Paleolog. Tamo je prisustvovala venčanju svoje kćeri i vojvode od Santa Maura, i njihova loza će trajati sve do početka 20. veka. Poslednja srpska vladajuća despotica se zamonašila. Umrla je 1473. godine kao monahinja Ipomona.