Manastir Hilandar (2): Freske u zlatu

Malena prostorija s otvorom prema crkvi imala je tek poneku nišu u zidu za knjige i skromnu imovinu nekada moćnog rodonačelnika srpske države. Bila je oslikana freskama i ukrasnim motivima, od kojih je ostao jedan crveni krst na svetloj pozadini. Od svih građevina u Hilandaru kelija Svetog Simeona je najstarija. Ostareli vladar je iz nje slušao bogoslužbena pojanja iz crkve.

Prvobitna hilandarska crkva više ne postoji. Bila je tesna, pa je kralj Milutin Nemanjić krajem 13. veka dao da se poruši da bi na njenom mestu sazidao raskošnije zdanje.

Prva crkva je bila mala, ali ne zato što su ktitori škrtarili na njenom opremanju. Njena veličina je bila dovoljna za bratstvo, u početku i samo malobrojno. Unutrašnjost je bila urađena u visokom umetničkom stilu i u dragocenim materijalima. Prvobitni hilandarski hram imao je raskošni kameni klesani ukras izveden u vizantijskom duhu. Unutrašnjost mu je sijala jer su freske bile bogato optočene zlatom.

O zlatu na freskama pisao je, pre rušenja stare crkve, hilandarski monah-knjiženik Teodosije u svom čuvenom delu "Žitije Svetog Save". Zlato na freskama upotrebljavalo se još dugo: većina manastirskih crkava u Srbiji u 13. veku, a neke i u 14. veku, imale su ovaj skupoceni živopis na zlatnoj pozadini. Bio je to način da se izazove utisak da je hram ukrašen mozaikom, kakve su imale carske zadužbine u Vizantiji.