Najteže naći dokaze o trgovini ljudima

Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić rekao je da je trgovina ljudima složen problem povezan sa organizovanim kriminalom i koji prevazilazi državne granice, i da zahteva složenu društvenu i državnu reakciju, koja ne sme biti svedena samo na krivično-pravnu reakciju.

"Žrtve neretko ne žele da sarađuju sa organima gonjenja plašeći se od osvete svojih nekadašnjih gazda ili da 'zbog saradnje' mogu da budu procesuirane u državama u kojima borave i izgube boravišnu dozvolu", kazao je Ilić i dodao da krivično pravni sistem Srbije ne pruža kompletnu zaštitu žrtvama.

Ilić je dodao da, prema međunarodnim podacima, godišnje 17,3 miliona ljudi bude žrtva trgovine ljudima.

Profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji Milan Žarković naveo je da se paralelno o masovnosti trgovine ljudima mora govoriti i o nivou finansijskih srestava koja se dobijaju od eksploatacije trgovine ljudima, a koja su veoma velika.

Prema njegovim rečima, muškarci dominiraju i rukovode trgovinom ljudima, ali i osobe ženskog pola imaju značajne uloge na operativnom nivou, posebno u fazi vrbovanja i kontrole.

Među trgovcima preovlađuju osobe koje odlikuje racionalni pristup zločinu i radnjama koje preduzimaju i koje ne prezaju da zarad lične koristi svesno unište život drugog čoveka. Odlikuju ih lukavstvo, prepredenost, podmuklost, veština lažnog samoprikazivanja i manipulisanja, samoživost, istrajnost i neosetljivost...

Žrtve su pretežno žene i devojke, starosti između 18 i 25 godina, a regrutuju se iz malih ruralnih naselja, srednje velikih gradova i gradova u osiromašenim krajevima.
Uglavnom je reč o nezaposlenim i siromašnim, često su nižeg obrazovnog nivoa i diskriminisane u privatnom i profesinalnom delu života, retko govore strane jezike i često dolaze iz razorenih porodica.