Kako se čađavica spira mučenicom

Jedno vreme je odlazio u "Jablanicu", ali kasnije nije imao "svoje" mesto. Gde je stigao, tu je pio. Kada ga upitaju gde je bio, on je odgovarao na svoj poznati način:

Grlo za otmene sinove Pravi urnebes u Valjevu bi nastao kada bi u kafane stizali ženski orkestri. Naročito su bile cenjene tamburašice, sve mlade i bujne Sremice. Ako njih nije bilo, obično su svirali ciganski muzikanti, ali su povremeno u grad dolazili i pravi muzičari. Za elitu je svirao najpoznatiji varoški sastav, džez orkestar "Havaji", dok su ostalim Valjevcima poseban događaj bile pevačice. Nisu morale da imaju bog zna kakav glas, važno je bilo da su bile mlade, lepe i vragolaste. U čaršiji se najduže zadržala izvesna Frida, od preka. Ona je zaista imala zlatno grlo i pevala je samo za sinove iz otmenih kuća.

"Jutros rano zaorem kod 'Zlatnog pluga', pređem kod 'Dva pobratima', i tu se pobratimim, odatle odem da me preseče oštar planinski vazduh kod 'Zlatibora'. Završim kod 'Bregalnice', gde junački poginem i odatle me mrtvog kući odnesu!".
 

Čika Raka je rakiju prvi prozvao mučenicom i prcokom, a kafu čađavicom. Izmislio je i ritual u ispijanju, koji je kasnije Valjevcima prešao u naviku. Popije jednu hladnu prcoku, onda naruči čađavicu, tek da zagreje grlo. Zatim opet prcoku, da spere kafeni garež, pa kafu, da zagreje grlo, i tako dok ne padne pod sto.

Nije samo među gostima bilo ovakvih "đavola", nego i među kafedžijama, a jedan pravi nečastivi je bio Branko Jovanović, stric prvog partizanskog ustanika, Žikice Jovanovića Španca.

Kršteno prezime mu je bilo Đavolovski, jer mu je otac Dragomir bio Jevrejin iz Poljske, ali ga je dolaskom u Valjevo promenio. Branko je u svom "Zlatnom plugu" imao jedan od prvih radio-aparata u gradu.

Jednog dana, namestio je mikrofon, i neprimetno ga povezao sa zvučnikom aparata u kafanskoj sali. Gosti su se, kao i obično, iskupili da čuju večernje vesti Radio Beograda.

"Radijski spiker", inače sam Branko, iz kuhinje je javljao da je okolina varoši zaražena opasnom stočnom bolesti slinavkom. Građanima je tom prilikom preporučeno da izbegavaju druženje sa jednim popom i jednim abadžijom, čija su imena saopštena, jer su oni glavni prenosnici zaraze.

Uzmuvaše se gosti, napraviše prazan krug oko imenovanih, koji su se takođe našli u "Zlatnom plugu" da bi čuli vesti iz prestonice. Čak i kad se otkrila "đavolja rabota" ni pop ni abadžija dugo nisu mogli da se operu od nakalemljene im sramote.