Zaboravljene legende: Šta je crna, a šta bela sreća?

Kad je zora svanula, digla se devojka, spremila prekusak, zabrkala kafu i spremila vodu u lavoru da gosti umiju lice. Kad su iz kuće odlazili, kaže Sveti Sava devojci: "E, devojko, Bog ti crnu sreću dao!". Devojka se iznenadi. Ovaj svetac, drug Svetog Save, sav cepti od ljutine, samo što ne može pred devojkom ništa da mu kaže.

Dođoše u sledeću kuću. Kucaju, a niko im ne otvara. Sveci su već hteli da pođu, ali se ču tresak po oboru. Otvori im krmeljiva, pocepana i kaljava devojka. Devojka im ništa ne reče. Oni dođoše kod ognjišta. Devojka je toliko lenja bila, da je velikom kukom dohvatala tronošce za goste.

"A gde ti je majka, devojko?" pitao je Sveti Sava.

"Otišla je u čaršiju da kupi luča. Šta vam treba moja majka?" nabusito im odgovori devojka.

Sveci se digoše da odu, a na vratima se okrenu Sveti Sava devojci i reče: "E, devojko, Bog ti dao belu sreću!" Drugar Svetog Save toliko se naljutio, da više nije hteo da ide sa njim.

"Ovo li ti je pravda što je narodu deliš! Ovakvih pravednika do sada ko pamti? Šta bi trebalo da onoj prvoj kažeš: "Bog ti dao belu sreću, a ti crnu; a ovoj crnu, a ti reče belu."

"Čekaj još malo da izađemo izvan sela, pa ću ti kazati zašto."

Kad su bili u jednom polju, sveci sedoše da se odmore. Sveti Sava počne da mu govori: "Da sam kazao onoj dobroj: 'Bog ti dao belu sreću', a ona onako dobra i ljubazna, ona bi našla dobrog mladoženju pa se oboje osilili, ne bi na nebo ni na Boga pogledali. Kandilo u njihovoj kući ne bi se nikada upalilo, a sirotinja nikada ne bi se do vrata smela približiti. A ovako: ona dobra, a on zao, pa zlo i dobro snosiće se. A onoj drugoj da joj se zli drug dade, a ona onako crna i jadna, onda bi bilo crno bez beloga. Ovako će zlo i dobro da se podnose. Tako treba; nigde dva dobra, nigde dva zla", rastumači mudri Sava.