Telenor tuži državu za 100 miliona €?

Problem nastaje zato što u slučaju da zakon bude usvojen bez imenovanja upravnog odbora po starom propisu, na izbor po novom zakonu moraće da se čeka najmanje šest do osam meseci.

U tom periodu niko ne bi regulisao tržište i ne bi imao ko da reši problem zakupa infrastrukture, koji Telenor ima sa Telekomom, pa norveška kompanija ne bi stigla da u roku koji ističe krajem januara počne da pruža usluge i morala bi zbog toga od države da traži odštetu.

Da je ovaj scenario veoma moguć potvrdio je za "Danas“ predsednik upravnog odbora RATEL Jovan Radunović, kojem je krajem maja istekao mandat dok je ostalim članovima odbora mandat istekao pre godinu ili čak dve.

U datoj situaciji, po rečima Radunovića, da bi se izbegla štetna pauza neophodno je da na istoj sednici skupštine, kao tačka pre, bude izbor novih članova upravnog odbora RATEL po starom zakonu.

Bez upravnog odbora, naime, ne mogu se doneti potrebna rešenja, pa će Telenor i Medija vorks tužiti državu, jer im je dala licencno pravo i obavezu.

"Oni neće vratiti licence, već će tražiti odštetu, a ta odšteta će sigurno biti nekoliko puta veća nego što ćemo morati da platimo u aferi "Satelit“. Ti operateri će se s punim pravom žaliti sudu jer nisu mogli da počnu da pružaju usluge, a takav slučaj će sud sigurno rešiti u korist operatera i država će morati da plati odštetu", upozorava Radunović.