Ne predaje se Milka lako

D. N. Petrović

Obradovala se poseti: Milka Kuč sa Hidom Muratovićem

- Hvala Bogu, prođe hladnoća, proleća nismo ni imali, pa sam drva morala da pozajmljujem, mada smo mi na Pešteru naviknuti na svakakva iznenađenja, ali kišu i zimu sve do juna niko nije očekivao - žali se ova žilava starica koja u svojoj brvnari godinama živi sama i bez ikakvih prihoda.

Obradovala se Milka kad smo je ponovo posetili i uručili 100 dolara koje joj je iz Adelejda poslala naša stalna čitateljka B. G, donatorka i učesnica u mnogim akcijama Humanitarnog mosta. Ona je poželela Milki da je zdravlje posluži i da poživi još mnogo godina.

- Dovezli su mi početkom maja neki ljudi iz Karajukića Bunara metar drva, rekli su: "Platićeš, bako, kad budeš imala." Evo, sad imam i odmah ću da im pošaljem 30 evra, ostalo ću da potrošim za namirnice i za neke lekove protiv reume što me mučila poslednjih meseci - priča Milka koja najviše vremena provodi s kozom, jarićima i kokoškama koje joj je darovala Dragica Forcan Volč iz Kanade.

- Zdravlje mi je još solidno... Nedavno su Pešter obilazili vojni lekari, pregledali su me i rekli mi da mi je pritisak dobar i da mi srce lepo radi. Osim reume, nemam drugih problema, nadam se da će tako i ostati. Mislila sam umreću sama u ovoj divljini bez igde ičega i ikoga pošto više nisam sama i uz mene je puno dobrih ljudi sa raznih strana. Još hoću da živim i da se borim, ne predaje se Milka tako lako - kaže u šali starica i veli da joj za život ne treba mnogo.

- Pozdravite tu dobru ženu iz Australije, zahvalite se u moje ime, a njoj i njenoj porodici želim sve najlepše u životu - poručuje na rastanku Milka, jedna od četvoro preostalih stanovnika u Boljaru.