Je li se Srbija "posvađala" sa EU?
- Dobro je što je sastanak sa gospodinom Devenportom organizovan brzo i meni se čini da je taj razgovor prošao dobro. Imali smo dan kasnije jedan skup vezan za evrointegracije u Beogradu i Majkl Devenport je na njemu nastavio da pruža jasnu podršku evropskom putu Srbije. Mislim da se tu ništa nije promenilo - ocenila je Tanja Miščević u emisiji Pravi ugao Radio televizije Vojvodine.
Pročitajte još:
* Šta Brisel sada traži od Srbije?
* "Niti je Srbiji mesto u EU, niti je Evropa tamo želi"
* "Srbija ne može da prizna Kosovo, pa je njeno članstvo u EU gotovo nemoguće"
Premijer Aleksandar Vučić ovih dana je odložio posetu Briselu do formiranja nove Vlade a nakon razgovora sa šefom delegacije EU u Srbiji Majklom Devenportom je izjavio da njih dvojica o pojedinim temama imaju različita mišljenja. U javnosti su se pojavila mišljenja da bi Srbija mogla biti opomenuta zbog navoda tabloida da se iz EU finansiraju pokreti koji žele da izazovu nestabilnost u Srbiji, podseća RTV.
Tanja Miščević kaže da nije videla da takvi navodi dolaze iz vlasti, već samo iz tabloida. Dodala je da "do nesuglasica i različitih mišljenja dolazi svakodnevno u pregovaračkom procesu", ali da to ne ugrožava evrointegracije.
Mogu li i Kina i EU?
Osvrnuvši se na navode, povodom dolaska kineskom predsednika Si Đinpinga u Beograd, o saradnji sa Kinom kao alternativi evropskom putu Srbije, ona je navela da su dobri odnosi sa državama kao što su Rusija, Kina i SAD naše trajno opredeljenje.
- Ali naš strateški cilj je članstvo u Evropskoj Uniji. To je pre neki dan ponovio i premijer Vučić - naglasila je.
Istakla je ida kupovina smederevske Železare od strane kineskog državnog džina Hestil ne bi trebalo da bude problem ni za koga u EU.
- Kina veoma dobro sarađuje sa dravama članicama EU i odlično poznaje tržište EU. Niko ne smatra da to može da bude problem - ustvrdila je.
Mora li Srbija da prizna Kosovo?
Osvrnuvši se na ponovne spekulacije da nećemo moći da uđemo u EU bez priznavanja nezavisnosti Kosova, sagovornica RTV-a je istakla da "međunarodne organizacije nisu te koje priznaju ili ne priznaju nečiju nezavisnost, to rade suverene države".
- Čak i kada bi htela, EU to ne bi mogla da uradi jer o tom pitanju ne postoji konsenzus među članicama. Nema ni naznaka da će do konsenzusa doći, jer države koje ne priznaju nezavisnost Kosova to ne rade zbog ljubavi prema nama ili mržnje prema Kosovu, već zato što je to njihovo trajno opredeljenje - naglasila je Tanja Miščević.
Otvaranje poglavlja
Upitana da li će poglavlja 23 i 24 biti otvorena do kraja meseca, šefica pregovaračkog tima kaže da odgovor na to mogu da daju samo predstavnici država članica EU.
- Ali mislim da su dobre šanse za to. Holandija je zainteresovana da se to desi u vreme njenog predsedavanja, a dobili smo i podršku Evropske komisije - kazala je.
Objašnjava da svaku odluku tog tipa donosi Savet ministara EU koju čine ministri svih 28 zemalja, a da na nižem nivou o tome raspravljaju radna tela. Takođe, napominje da nisu još stigla mišljenja svih članica o otvaranju poglavlja i da njih treba da daju ministarstva pravde i unutrašnjih poslova 28 država, s obzirom da se dva poglavlja bave pitanjima koje pokrivaju ti resori.
- Po onome što čujemo polovina je dala pozitivno mišljenje, a drugu polovinu još čekamo - navela je.
Ona je navela da se u Hrvatskoj još uvek radi analiza i izrazila uverenje da su svi nesporazumi sa Hrvatskom prevaziđeni, a da nerešena pitanja treba rešavati u bilateralnim razgovorima dve zemlje.
- Možda će ovo zvučati kao jeres, ali mislim da je datum otvaranja poglavlja ovde najmanje bitan. Važno je da smo mi poslali akcione planove i da sve radimo kako treba - istakla je.
I Brekzit može odložiti poglavlja
Tanja Miščević kaže da nije nemoguće da do odlaganja otvaranja dva poglavlja dođe i zbog referenduma u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU. Kakav god da bude ishod referenduma, dodaje, to će donekle oduzeti fokus sa proširenja EU, jer će se Unija baviti modalitetima britanskog odlaska ili ostanka u EU.
- Mislim da bi EU u slučaju izlaska Britanije, trebalo da proces proširenja iskoristi na pozitivan način i da poruči: EU nije mrtva, evo ima onih koji još žele naše vrednosti - ocenila je.