Žrtve komunizma nikog ne zanimaju
- Komisija je ugašena. Ionako je postojala samo na papiru od 2012. i dolaska na vlast koalicije oko Vučićevih naprednjaka. Besparica nije presudan faktor. Ovo je ideološki potpuno konfuzno vreme i vladajuća garnitura šalje različite poruke u zavisnosti od procene koliko može imati konkretne koristi u datom trenutku. Čak ni iz pijeteta prema žrtvama, srpske državnike ne interesuju tzv. pasja groblja crvenog terora, rasuta širom Srbije. Oglušuju se i o inicijativu da se svim žrtvama komunizma podigne spomenik - kaže za "Vesti" istoričar Srđan Cvetković, bivši sekretar komisije.
Na stratištima gradili bolnice i igrališta
Komisija je utvrdila 211 lokacija, među kojima i 25 u Beogradu, na kojima su zatrpane kosti žrtava crvenog terora.
- Takvih lokacija širom Srbije ima na stotine koje tek treba istražiti. Komunisti su po nekom perverznom obrascu, na mestima tih masovnih grobnica gradili sportska igrališta, podizali stambena naselja i bolnice, a zgrade svojih zatvora pretvarali u škole i fakultete - zaključuje Cvetković.
On objašnjava da se radi o masovnom ubistvu, bez suđenja, više desetina hiljada ljudi, koje je ubila komunistička vlast od septembra 1944. do polovine februara 1945.
- U toj masi je bilo i onih koji su nesumnjivo bili saradnici okupatora i skrivili nečiju smrt. Međutim, uz prljavu vodu izbačena je i čista. Svako ko je bio nevin smatrao je da nema razloga da se krije ili beži pred najezdom komunista, a onda je glavom platio samo zato što je bio ideološki protivnik, intelektualac ili imućan čovek - pojašnjava Cvetković.
Unazad šest godina komisija je na osnovu spiskova nekadašnje tajne policije uspela da poimence identifikuje 59.554 likvidirane osobe. Na spiskovima su profesori, lekari, advokati, inženjeri, industrijalci, seoske gazde i ugledni domaćini, te sveštenici, trgovci, novinari, glumci...