Za sreću potrebno tako malo

D. N. Petrović

Nastava bez pacova i zmija: Učiteljica Ružica Radanović sa đacima

Posebno ruglo bio je, kako smo pisali početkom godine, poljski toalet bez vrata koji je škola delila sa komšijom i u kome su decu vrebale razne životinje i mnoge opasnosti.

- Konačno smo, na veliku radost naših učenika, u jednoj od prostorija škole sagradili novi toalet i uveli vodu. Sada deca više ne moraju po kiši i snegu u poljski klozet bez vrata. Skinut je i truli patos u učionici, star više od 90 godina, ispod koga su, dok držim čas, tutnjali pacovi. Umesto patosa sada imamo beton, pa Almina, Marko, Tijana, Alma i Selma više ne strahuju da će ih štakori ili, ne daj Bože, zmija ujesti za nogu. Betonirane su nam ulazne stepenice i promenjene su nam sijalice - priča učiteljica Ružica Radovanović i dodaje:

D. N. Petrović

Ovako je bilo: Poljski klozet

Kontakt telefon

Svi naši čitaoci koji mogu pomoći dobrim učenicima Osnovne škole u Vučiniću, na bilo koji način, mole se da svoju humanu pomoć ponude na kontakt telefon učiteljice Ružice Radovanović: +381 60 130 13 23. Kao i uvek, i "Vesti" vam stoje na usluzi: +381 11 31 93 771. Hvala unapred!

- Za početak nije loše, deca se bolje osećaju, ali i dalje svi strahujemo jer je škola sagrađena davne 1927, sva je ispucala i oronula, prokišnjava, zidovi i plafon svakog trenutka mogu da se sruše. Potrebno je sveobuhvatno renoviranje, u ovakvim uslovima ne smemo čekati zimu. Gradski čelnici su obećali da će nam rešiti probleme, nadamo se da će ispuniti obećanje - naglašava učiteljica.

- Žao mi je što je prvi susret dece sa školom ovakav, verovatno će ove slike nositi celog života, no, uprkos svemu, naši mališani su bistri i odlični đaci, biće od njih inženjera i doktora, mnoge generacije su učile ovde u još gorim uslovima, pa su postali učeni ljudi na važnim položajima, očekujemo i njihovu pomoć - poručuje vaspitačica Alma Smajović.

D. N. Petrović

Ovako je danas: Toalet u oronuloj zgradi

Mnoge u korovu

Većina seoskih škola u novopazarskom kraju je u vrlo lošem stanju jer u njih godinama i decenijama ništa nije ulagano, mnoge su ostale bez đaka i zatvorene su, a nekima su se, poput škola u Dujkama na Pešteru i Odojevićima i Junacima na Rogozni, obrušili krovovi i sada su u korovu. Na sreću, škole u Rajetiću, Popama i Odojeviću ponovo su, pošto su pristigli novi prvaci, otvorene. U Odojeviću se nastava izvodi u seoskoj prodavnici.

- Ne treba nama za sreću mnogo: puno samo se obradovali i vodi i toaletu unutar škole, sada maštamo o novim klupama, školskoj tabli, kompjuterima. Nije to veliki trošak za naš grad. Nedavno je u školu i vrtić u obližnjem naselju Dojevići, građenu donacijom UAE, uloženo čak 2,5 miliona evra. Nadamo se da će nam se, dok smo ovde, bar deo želja ostvariti - priča učenica Tijana Mrlješ.

- Nažalost, nije ovo jedina osnovna škola na području našeg grada koja je u ovako lošem stanju. Većina seoskih škola traži renoviranje, a u gradskoj kasi para za veće poduhvate nema. Uradili smo šta smo mogli i nećemo na ovome stati. Očekujemo i veće angažovanje matične škole u Osaonici kako bi se pronašli donatori koji bi pomogli da se dotrajala školska zgrada renovira ili izgradi nova i manja škola - naglašava Rifat Redžović, član Gradske uprave zadužen za obrazovanje.