I Srbe ugurali na mapu kriminala
I pored toga što je, generalno gledano, nezakonito ponašanje azilanata u padu, statistika je pokazala da postoje razlike među njima, prenosi dnevnik "Velt".
Na jednoj strani je upadljivo da se doseljenici iz zemalja kao što je Sirija, Irak ili Avganistan nalaze ispod proseka kad su ilegalne radnje u pitanju. Na drugoj su brojevi daleko iznad proseka, a one se odnose pre svega na Srbiju, Severnu Afriku (naročito Maroko) i Gruziju?! Dopisnici "Velta" iz ovih zemalja objasnili su razloge zašto je to tako, kao i zbog čega ne treba slepo verovati statistici.
Fenomen Romi
Jedan nemački ekspert u Beogradu je posebno ukazao na fenomen koji nije samo raširen u Srbiji, a to je da mahom Romi zahtevaju azil i da onda postupaju s one strane zakona. Primeri za to bi se mogli naći i u Bugarskoj isto kao i u Rumuniji i Srbiji, prema tome, nisu specifično srpski, zaključuje "Velt".
Za Srbiju se kaže da njeni građani gotovo da nemaju nikakvu šansu da steknu azilantski status, pa se veruje da se zahtevi podnose samo zato da bi pojedinci doputovali u Nemačku kako bi se ciljano bavili kriminalnim radnjama do povratka u zemlju.
Statistika do koje je došao BKA je kod sagovornika i eksperata u Beogradu naišla na čuđenje. Iako je u domaćim medijima kriminal Srba u inostranstvu često tema, on se retko povezivao sa azilantima, objašnjava "Velt".
Novinar Slobodan Georgiev ukazuje na spektakularne slučajeve organizovanog kriminala u Srbiji, kao što je slučaj braće Osmani, koji su zapravo - sa Kosova?! I tu se pokazuje prvi problem, što se tiče verodostojnosti ove statistike, podvlači nemački dnevnik.
"Beograd posmatra Kosovo kao deo Srbije. Kosovski Albanci mogu da traže srpske pasoše i da ih dobiju. Iako se Albanci odvojeno vode u statistici BKA, kada se služe srpskim pasošem, oni se tretiraju kao Srbi. Albanski i kosovski klanovi su, međutim, najčešće umešani u narko-poslove i prostituciju, podvlači se u BKA statistici nasuprot imovinskih delikata kao najčešćih u opusu srpskih azilanata", navodi "Velt".