Smederevo, grad koji je podignut za dve godine
Da bi održao mir u zemlji, despot Đurađ je pored formalne podređenosti Vizantiji bio vazal još dva suverena. Ugarski kralj Žigmund uveo ga je u red ugarskih barona i priznao za vladara Srbije. Malo pre toga postao je i turski vazal, pomirivši se sa sultanom Muratom Drugim, a odmah posle primanja turskog vazalstva morao je da vrati prestoni Beograd Ugarima koji je bio dat Stefanu samo na uživanje.
Srbiji je bila potrebna nova prestonica što pre. Odluka je pala da to bude Smederevo, takođe na Dunavu. Tada je postignut rekord u brzini srednjovekovnog graditeljstva: za svega dve godine, od 1428. do 1430, nikla je najveća ravničarska tvrđava u Evropi. Zbog ovakvog poduhvata cela Srbija je izvedena na prinudni rad.
Tako su veoma brzo na 10 hektara tla nikli i bedemi s moćnim kulama i dosta drugih zgrada, kao i dvor vladarskog para. Predanje kaže da su iz rudnika kod drevnog Rama vađeni veliki komadi kamena i vučeni nepreglednom kolonom volujskih kola, dok su manje kamenice do Smedereva putovale iz ruke u ruku.