Rusi ugasili srpskog trgovca strujom
- Zbog nezadovoljavajućeg kvaliteta aktive i problema sa gotovinom, Evroaksis banka nije uspela da na vreme ispuni obaveze prema kreditorima. Poslovodstvo i vlasnici nisu preduzeli mere da normalizuju poslovanje - navela je Ruska centralna banka.
U dugovima do guše
Srbija je platila oko 50 miliona evra Hamoviću i Lazareviću za uvoz struje. Ova dvojica biznismena zaradila su na akcijama Nacionalne štedionice oko 40 miliona evra. Nekada glavni trgovac strujom na Balkanu, Vojin Lazarević je sada u dugovima do guše.
Evroaksis banka poznata je po sumnjivim poslovima uvoza struje i dokapitalizaciji Nacionalne štedionice u Beogradu.
Banka je osnovana da bi se izbegle sankcije međunarodne zajednice, a navodno je dobijala i devize od Narodne banke Srbije. Nekadašnji guverner Mlađan Dinkić tamo je držao devizne rezerve, a energetski tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević su preko nje prodavali struju Srbiji.
U zvaničnom saopštenju Ruske centralne banke navodi se ko su sve vlasnici ove banke.
- Većinski vlasnici su dve kiparske firme sa 36 odsto akcija. Treći akcionar je Vojin Lazarević, a vlasništvo ima i država Srbija - navodi ruska centralna banka.
Nije moguće proveriti da li u Evroaksis banci ima i deviznih rezervi NBS, a izvesno je da je krajem 2011. bilo sedam miliona dolara državnih para.
Branko Pavlović, dobar poznavalac ekonomskih prilika u zemlji, kaže da je likvidnost ove banke uvek bila pod znakom pitanja.
- Ta banka je svoju likvidnost ostvarivala na osnovu depozita Narodne banke Srbije. Nejasno je zbog čega je centralna banka državne rezerve držala u toj banci. Sumnja se da su i poslove prodaje struje Hamović i Lazarević dobijali tako. Od države nisu tražili nikakve bankarske garancije za plaćanje, što je i razumljivo jer je država držala depozite u njihovoj Evroaksis banci - navodi Pavlović.
Sumnjivo od početka
Prema rečima ekonomiste Danila Šukovića, državne devizne rezerve nikad nisu smele da se drže u Evroaksis banci. Šukoviću nije jasno kako je ta banka bila uključena u trgovinu strujom i dokapitalizaciju Nacionalne štedionice.
Interesantno je da banka nije imala poslovne odnose s ruskim komercijalnim bankama. Nije napravljena dokapitalizacija, iako su s Rusima vođeni pregovori o strateškom partnerstvu.