Poslednji sati turske demokratije

Izgradio je palatu sa 1.000 soba

"Nema potrebe prolivati suze za Davutogluom koji je godinama spremno marširao uz Erdogana u pohodu protiv turskih demokratskih institucija i tako doveo zemlju do ivice diktature. Ako nekoga treba žaliti, to je turska demokratija koja je ovim činom ostala bez jednog od poslednjih mehanizama zauzdavanja Erdoganove moći. I zaista, možda će Davutogluova ostavka ostati zapamćena u istoriji kao trenutak kada se turska demokratija urušila", smatra ovaj stručnjak.

"Taj trenutak dugo se pripremao. Erdogan je postao premijer 2003, kada je njegova stranka osvojila parlamentarnu većinu na opštim izborima. U to vreme Erdogan je u Turskoj i inostranstvu slavljen kao novo lice islamske demokratije i most između istoka i zapada. Turska je već bila članica NATO-a i pretendovala je na članstvo u EU. Američki predsednici - prvo Buš, a onda i Obama – imali su za njega samo reči hvale; bili su prezadovoljni što najzad imaju prijatelja u inače neprijateljskom delu sveta", tvrdi Filkins.

"Istinu govoreći, Erdogan je od samog početka pokazivao zabrinjavajuće antidemokratske sklonosti. Poznat primer je serija istraga o navodno ogromnoj tajnoj mreži vojnih i obaveštajnih oficira koji su radili na neutralisanju turske demokratske vlade. Pod tim izgovorom uhapšene su stotine Erdoganovih protivnika, uključujući mnoge univerzitetske profesore, novinare, vojne oficire i pripadnike humanitarnih organizacija - ukupno više od 700 ljudi - koji su činili jezgro političke opozicije", navodi američki analitičar. 

"Prekretnica za Tursku bila je 2013. godina. Te godine je završena izgradnja nove predsedničke palate sa 1.000 soba (i pet stalno zaposlenih prehrambenih tehnologa koji proveravaju da li je predsednikova hrana otrovana) koja je koštala 600 miliona dolara. Iste godine Erdogan je poslao policiju na demonstrante u parku Gezi u Istanbulu, gde su ovi protestovali zbog Erdoganovih autokratskih ispada; nekoliko demonstranata je ubijeno, a hiljade njih su povređeni ili uhapšeni.

Erdogan sada sam drži svu vlast, bez ikakve kontrole. Nadajmo se da će Davutogluova ostavka probuditi turske glasače. Jer vreme za spas turske demokratije ističe", zaključuje Filkins.