10+10 sa Acom Ilićem

1. Ko je najzaslužniji za vašu karijeru?
- Moj otac, koji me je uvek podržavao. Za razliku od većine roditelja koji žele da im se deca bave nečim sigurnijim, on nije imao ništa protiv da postanem pevač.

2. Kako se borite s tremom?
- Postoje mehanizmi koji se razrade. Duboko disanje, relaksacija i slično.

3. Koji aplauz pamtite?
- Godine 1983. bio sam debitant na Hit paradi u beogradskom Domu sindikata. Taj dugi, divni aplauz me je uverio da za mene ima mesta u muzičkom svetu i dao mi krila.

4. Šta sebi nikada nećete oprostiti?
- Što nisam završio fakultet. Mogao sam, imao sam vremena, ali mi je nedostajalo ambicije. Dao sam samo nekoliko ispita na studijama prava. Zato ću terati svog sina da završi fakultet.

5. Kome se divite i zašto?
- Novaku Đokoviću. Mnogo vode će proteći našim rekama dok se ponovo ne rodi takav as koji će slavu Srbije pronositi planetom.

6. Kao dete, maštali ste da budete?
- Sportski komentator. San mi je bio da prenosim fudbalske utakmice.

7. Kakvu muziku slušate?
- Ne delim muziku žanrovski, slušam sve. Od izvornih pesama, sevdalinki, pesama Zvonka Bogdana, pa sve do popa i roka. Slušam sve što prija uhu i duši.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Sredinom 90-ih, Bilja i ja smo bili na Rodosu. Mladi, željni provoda, u fantastičnom društvu, ludo smo se proveli.

9. Gde biste najradije živeli?
- Posle Srbije, u Australiji, i to u Sidneju. U tom gradu me nikad nije zabolela glava, nikad nisam bio loše raspoložen. I klima je fantastična.

10. Neostvarene želje?
- Sve kapitalne stvari u životu sam ispunio. Kako se kaže - da bi čovek bio srećan, treba da ima dete, da napravi kuću i da posadi drvo. Sve sam to uradio. Kad sumiram, nema toga što sam želeo, a nisam uradio. Zvuči kao kliše, ali je istina.