Veliko otkriće: U atmosferi komete pronađene komponente života
Naučnici su po prvi put direktno detektovali ključnu aminokiselinu i bogatu selekciju organskih molekula u "prašnjavoj" atmosferi komete što ide u prilog hipotezi da su ovi ledeni objekti u jednom trenutku istorije naše planete doneli "život" na nju.
Iako je glicin ranije detektovan i u uzorcima prašine s komete, koje je na Zemlju donela misija Stardust, ovo je prvi put da je ta materija primećena u svemiru.
"Rosetta" letelica dizajnirana je da kruži oko komete 67P/ Čurjumov- Gerasimenko u novembru 2014.
- Sa svim organskim jedinjenjima, aminokiselinama i fosforom, možemo reći da kometa zaista sadrži sve što je potrebno za nastanak života, izuzev energije - izjavila je Ketrin Altveg sa Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj, glavni istraživač koja radi na ROSINA instrumentu misije "Rosetta".
Pročitajte još:
* Koliko znamo o tajanstvenoj planeti koja bi mogla da uništi Zemlju?
* Naučnici: Konačno smo otkrili tajnu porekla života na Zemlji
- Međutim, kada se kometa nađe na toplom mestu, recimo da upadne u okean, ovi molekuli se oslobađaju, kreću se, međusobno reaguju i možda tako nastaje život - dodaje Altveg.
Glicin, jedna od najjednostavnijih aminokiselina, obično se nalazi vezan za druga jedinjenja u čvrstom obliku, što znači da ga je teško detektovati u gasovima.
Iako su naučnici tragali za glicinom teleskopima u oblacima gasa u regijama svemira u kojima se rađaju nove zvezde, tek sada je prvi put opažen u svemiru. U ovom slučaju, "Rosetta" je bila dovoljno blizu komete da detektuje glicin koji su otpuštale čestice prašine u njenoj blizini.
Aminokiseline su osnove za izgradnju proteina, čiji su kompleksni molekuli ključni za život na Zemlji. Altveg je sa timom tražila i druge aminokiseline kod komete, ali je pronašla samo glicin - jedini koji može da nastane i bez vode u tečnom stanju.
Fosfor je takođe ključan za život kakav poznajemo. Između ostalog, taj element je ključni deo DNK i adenozin trifosfata (ATP), molekula koji čuva hemijsku energiju koju koriste ćelije.
- Zapitate se: koliko planeta kao što je Zemlja zapravo postoji? Na koliko njih je evoluirao život - kaže Altveg.