"Neće Srbija skoro u EU, a možemo i da je blokiramo vetom"

Tanjug/AP

Neki je napuštaju, mi hrlimo grlom u jagode

Tekst se pre svega bavi Turskom i stavovima britanskih političara prema otvaranju vrata Brisela za zvaničnu Ankaru, ali se navodi i da je pred ostalim kandidatima još mnogo posla. 

BBC ističe promenu stava premijera Dejvida Kamerona o Turskoj - on je 2010. godine pružao jaku podršku njenim evropskim integracijama, "skrećući pažnju" Francuskoj i Nemačkoj da "ne izopštavaju Tursku iz kluba", da bi pet godina kasnije rekao da "Turska nije ni blizu ulaska u EU". 

Ocena "nije ni blizu" u tekstu važi i za Srbiju. Britanska mreža podseća da je Hrvatskoj, Poljskoj i Mađarskoj trebalo deset godina da završe pregovarački proces, a da je Srbija svoj otvorila tek 2015. godine. - U ovom ritmu, nijedna od pet zemalja neće uskoro biti spremne za Uniju - piše BBC. 

Inače, ključni argument u "plašenju" jeste - migrantska kriza. U pitanju je "sigurna karta" na koju već mesecima igraju zagovornici "Bregzita" i koriste to što su strah i nezadovoljsto izazvani uplivom velikog broj izbeglica široko rasprostranjeni u Britaniji, ali i u drugim državama Evrope. 

Sve više zagovornika izlaska iz EU

U poslednje vreme više britanskih zvaničnika dalo je izjave u vezi s proširenjem Evropske unije, izražavajući pri tome uznemirenost. Tako je britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej krajem aprila postavila pitanje opravdanosti proširenja EU i kandidatura Srbije, Albanije i Turske. Tom prilikom je navedene države procenila kao "zemlje sa siromašnim stanovništvom, ozbiljnim problemima s organizovanim kriminalom, korupcijom, ponekad i terorizmom". 

Nekoliko dana kasnije, još jedan britanski ministar je poručio da bi Evropska unija trebalo da odustane od politike proširenja, a da bi Britanci u suprotnom trebalo da napuste Uniju. Ministar pravde Majk Gouv izjavio je da će Britanija morati da otvori svoja vrata za još 88 miliona ljudi iz Turske i s Balkana ukoliko odluči da ostane u EU i zapitao: - Možemo li da sačuvamo poslove i osiguramo budućnost za naše građane i njihov standard, ako 88 miliona ljudi iz siromašnijih nacija dobiju pravo da žive i rade ovde?