Osveta za smrt ruskog vojnika: Čečene kazna stigla u Siriji
Radionov je ponovio podvig Svetoga đakona Avakuma (1794-1814), koji je odbio da se poturči i pevao dok je na ramenu nosio kolac do kalemegdanske Stambol kapije ostavivši za sobom zavet: "Nema vjere bolje od hrišćanske. Srb je Hristov, raduje se smrti... A skoro će Turci dolijati..."
Krstić u oltaru
Jevgenij Radionov sahranjen je blizu sela Šćapovskoje kod Moskve, gde mu nad grobom vojnici čuvaju počasnu stražu. Njegov krstić Ljubov je predala Hramu Svetog Nikolaja u Pižima, gde se čuva u oltaru. U rodnom mestu podignut mu je spomenik.
Sada su i Čečeni dolijali, kao nekada Turci, kako im je prorekao Sveti đakon Avakum, a u Rusiji su i Jevgenija Radionova predložili za sveca. Već je kao novomučenik Jevgenij ratnik uključen u vojničku panihidu koju služe čak i pravoslavni sveštenici u armiji SAD.
Radionov je zarobljen, a vlasti su čak mislile da je dezertirao i tražile ga u rodnom Čibirleju kod Penze. A za to vreme vojnik je zverski mučen i na kraju ubijen na svoj 19. rođendan 23. maja 1996. Zločin je priznao kasnije uhvaćeni Čečen Ruslan Hajhorev u prisustvu predstavnika Oebsa.
- Jevgenij Radionov imao je izbor i mogao je da preživi. Ali on je odbio da skine krst s vrata. Odsečena mu je glava - pričao je Hajhorev.
Dok je bio još živ, po Čečeniji ga je tražila majka, Ljubov Vasiljevna Radionova. Uspela je da stigne do jednog od čečenskih vođa Šamila Basajeva, koji se "proslavio" uzimanjem talaca u bolnici u Buđonovsku kada je ubijeno 130 meštana, i organizacijom serije terorističkih napada uključujući one u moskovskom pozorištu Dubrovka (129 mrtvih talaca) 2002. godine i u školi u Beslanu dve godine kasnije (186 dece i 147 odraslih).
Pročitajte još:
* "Sa Rusijom se ne treba igrati"
* Čečenski lider: SAD i Zapad skupo platili teroriste
Basajev je obećao da će joj naći sina i otpustio je, ali je za njom poslao brata koji je gotovo nasmrt prebio Ljubov, slomivši joj kičmu. Nesrećna žena na kraju im je platila samo da bi saznala mesto gde joj je sin sahranjen. Obezglavljeno telo je prepoznala upravo po srebrnom osmokrakom krstiću na skromnoj uzici od kudelje. Čečenski zlikovci imali su toliko poštovanja da su mu ga položili na grudi. Sudska ekspertiza potvrdila je identitet, a Šamila Basajeva smrt je stigla 2006.
Predsednik Čečenske Republike RF Ramzan Kadirov, koji se i sam u mladosti borio protiv Rusa, javno se divi Radionovu: "To je herojski postupak čoveka i podlost onih koji su ga ubili."
Pomen i od Srba
Snažno sećanje na podvig Radionova podržava i predsednik Saveza pravoslavnih bratstava i Saveza pravoslavnih nosioca crkvenih barjaka. To je Moskovljanin srpskog porekla Leonid Simonović-Nikšić, nosilac odlikovanja koje mu je uručio ruski patrijarh Kiril.
Savezi koje predvodi pošli su i u Krsni hod nekoliko hiljada sveštenika i vernika oko groba Jevgenija Radionova, a na zastavi je bila postavljena i ikona s likom ratnika. Sa njima je bila i Jevgenijeva majka Ljubov.
Ikone ratnika Jevgenija pojavile su se svuda po Rusiji, ali i u Srbiji i Grčkoj. Osim toga, u bolničkoj crkvi onkološkog dispanzera u Penzi ikona s izobraženim Jevgenijem istočila je miro.
Prema rečima sveštenika hrama Alekseja Burcova, to se dogodilo za vreme večernje službe. Vernici su se molili i iznenada osetili prijatan miris. A onda su ugledali kapi mira na dlanu i na grudima, tačno na mestu gde je Jevgenij nosio krst.
- Po svedočenju eksperata koji su izveli hemijsku analizu, sastav mira njima je nepoznat i ne pominje se u literaturi - rekao je sveštenik Burcov.