Imam albanskog porekla povezan sa islamistima?
Optužbe je među prvima uputio političar FDP-a Fabio Šelman iz Tićina, On je za dnevnik "Blik" rekao kako Alimi nije predstavnik "umerenog islama", već da sarađuje sa osobama iz vehabijskog miljea.
Tako se u jednom videu pojavio pored kontroverznog kosovskog imama Šefćeta Krasnićija, koji je pre godinu i po dana osuđen zbog islamskog ekstremizma. Osim toga, Šelman je za "Korijere del Tićino" naveo i veze Alimija sa radikalniim Islamskim centralnim savetom Švajcarske, pa se na jednoj fotografiji vidi pored njihovog predsednika Nikolasa Blanka.
Alimi je negirao ove tvrdnje i naveo da ga je za proslavu u Gotardu angažovala Federacija krovnih islamističkih organizacija Švajcarske, u čijem upravnom odboru inače sedi. Što se tiče slika sa Krasnićijem, Alimi se pravdao da je to bilo na susretu imama od pre pet godina.
"Tačno je da sam ga sreo. Ali, to ne znači da sam radikalan. Naprotiv. Moji integracioni napori jasno svedoče o mom stavu", izjavio je Alimi za "Blik".
A foto sa Nikolasom Blankom je nastao, kako je objasnio, na istom skupu, ali se Alimi distancirao od njega.
Saida Keler-Mesali, predsednica Foruma za napredni islam je, međutim, i dalje podozriva što se tiče Alimijevih orijentacija.
"Imam se uvek prikazivao umeren, rekla je ona, ali je ipak održavao veze sa džamijama u balkanskim državama u kojima su prisutni radikalni propovednici".
Njen predlog je da se na proslavi uopšte ne pojavi bilo koji imam, nego neka "nezavisna žena", čime bi Švajcarska poslala poruku svetu sa jednog takvog internacionalnog događaja.
Zašto ne i protestant?
Posle 17 godina gradnje i velikih problema zbog poroznih stena, kao i 12,2 milijardi utrošenih franaka (znatno više od početno planiranih 6,7 milijardi), za 1. jun je zakazano svečano otvaranje novog Gotard-Bazis-tunela, najdužeg železničkog tunela koji vodi kroz Alpe. Od 11. decembra prema planu kreću prvi vozovi. Samo otvaranje tunela je proizvelo velike diskusije na temu koji religiozni predstavnici treba da budu na otvaranju, jer su prvobitno bili predviđeni jedan imam, rabin, ateista i katolik, pa je nastala polemika zašto nema predstavnika protestanata i traženo je da se ta greška ispravi.